imperans

.term-highlight[href='/en/term/imperandi'], .term-highlight[href^='/en/term/imperandi-'], .term-highlight[href='/en/term/imperantium'], .term-highlight[href^='/en/term/imperantium-']
Original
Translation
P. 177

§. 5. Amimal vere politicum, i. e. bomum civem illum dicimus, qui jussis imperantium promte paret, qui ad bonum publicum omnibus viribus [p. 178] connititur, ac post illud privatum bonum lubenter habet; imo qui nihil sibi bonum credit, nisi idem bonum quoq; sit civitati; qui deniq; adversus alios cives commodum sese gerit. Atqui paucorum ingenia ultro ad hunc finem attemperata inveniuntur; maxima pars metu poenae utcunq; continetur; multi per totam vitam mali cives, & animalia non politica manent. 

C. 391

5. Животное Гражданское или Политическое, то есть, добраго гражданина, того именуем, который приказанием повелителей, абие послушен есть, который о пользе и добре общем всми силами тщится, и оныя паче своея собтсвенныя пользы благоводително почитает. Паче же который ничтоже сбе ев благо не вменяет, разве да бы тоежде благо было и всему гражданству, и который другим гражданом полезна себе творить. Но понеже не многих умы к таковому концу умеренны обретаются, того ради большая часть страхом наказания по возможности воздерживаются: Многие же чрез все житие свое, злые граждане, и животная не гражданская, то есть не политическая пребывают.

P. 400

Sabellicus in rhapsodiis dicit anno ab V. C. CCCCXV. Q. Servilio et L. Genutio Co[nsulibus] cum bellum contra Volscos gereret felicissimus dux Camillus; ortam esse Romae gravissimam inter plebem et patricios, de magistratibus creandis, contentionem. [Discordia ordinum venenum est urbis. Liv. lib. 3. extr.] Vetus enim in magnis rebusp[ublicis] malum est nimia imperandi in nobilitate insolentia, et parendi in plebe dedignatio : Volebant autem patricii tribunum in Senatu militarem creari, qui omnium equitum, tam absentium, quam praesentium caussam ageret. Nam cum semper ipsi militiae agerent ; penes plebem regimen omne civitatis esse dictitabant.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 303

Сабеллик в комических стихотворениях говорит, что в лето от создания города четыреста пятое надесять, во время Консульства К. Сервилия и Л. Генуция, когда прещастливый полководец Камилл отправлял войну против Волсков; произшел в Риме между простым народом [прим. d: Несогласие чинов, есть яд и смертельная отрава городу. Лив. кн. 3. при окончан.] и дворянством жесточайший спор о учреждении правительств. Ибо древнее есть зло в великих обществах, дворянства излишняя и необузданная власть; а простаго народа непослушание. Дворяне требовали учредить в Сенате воинскаго Трибуна, который бы всех как присутствующих, так и находящихся во отсутствии Кавалеров содержал в своей опеке; сказывая, что понеже они всегда обращаются [с. 304] в военной службе; все государственное правление и власть состоит в руках простаго народа.

p. 663

Quomodo iure gentium bona subditorum pro debito imperantium obligentur: ubi de repressaliis. I. Naturaliter ex facto alieno neminem teneri nisi heredem. <…> Veniamus ad ea quae ex iure descendunt gentium. Ea partim ad quodvis bellum spectant, partim ad certam belli speciem. A generalibus auspicemur. Mero naturae iure ex facto alieno nemo tenetur, nisi qui bonorum successor est: ut enim cum oneribus bona transirent simul cum dominiis rerum introductum est. Imperator Zeno aequitati naturali contrarium dicit ut pro alienis debitis alii molestentur.

ч. 3, л. 24

Како правом народов до[б]ра по[д]а[н]ных за пови[н]ность по повелевающих могли бы ся за[с]тавити где опрештах, что: естественно из дела чуждаго никого же быти пови[н]на ра[з]ве на[с]ле[д]ника о[т]ча. <...> [л. 24 об.] Прииде[м] до сих, яже во [б]рани подобает. <...> о[т]части да каждой брани на[д]лежа[т], о[т]части исти[н]ного вида брани. Со[т]ворим убо початок о[т] о[б]щих. Исти[н]ным естества право[м] о[т] чуждаго дела ни кто же повине[н]. Ра[з]ве аще насле[д]нико[м] благ: дабы убо со великою тяжестию до[б]ра поги[б]ли, раз со па[н]ствами вещей воведенное есть императо[р] зено естестве[н]ному провосудию противное г[лаго]лет, дабы за инных до[б]ра инныи фрасовалися.

F. A 2

Optimo Principi optima imperandi ratio merito placet, quem ad modum pessima pessimo. Utraque vero non nisi ex duobus vere dignoscitur, ipso autore nostro Aristotele lib. 7. polit. c. 13. ex fine scilicet, et mediis ad illum directis. Sicuti igitur illa publicam bonis justisque, ita haec privatam malis etiam et iniquis artibus intendit et quaerit utilitatem.

Л. 1

Изрядному князю изрядное правления разумение всячески подобает ся якаже злое злому сие же обое из двох познавается истинна. По свидетелству Аристотеля (книга 7 глава 13) сие есть из конца и средствы? до онаго належащих. Якоже ибо оное общии добрыми и справедливыми, тако сие особныи злыми и насправедливыми хитростми пожиток соделовает.

F. A 2v

Duo itaque in bono Principe requirimus, et voluntatem et facultatem bene imperandi: alter utro quippe deficiente, regimen ipsius mancum mutilumque est, ipsisque saepe numero civibus ιυκαζα φρονετοσ, aut contemptibilis iudicatur. Plurimum vero isthuc conferunt tria illa, quorum Aristotelis 7. Polit. c. 13 fit mentio: φυσισ, ‘ήθοσ, λόγοσ h. e. natura, assuefactio et doctrina.

Л. 2

Итако двое в добром князе обретается. и хотение и дело добраго правления. Аще же едино из сих не обретается правление. оного не совершенное и не целое будет. и самим им? часто гражданом погнушаемое судится: иного же зде помоществуют трие вещи. которые Аристотель воспоминает. сие есть натура обычай и научение.

Have you found a typo?
Select it, press CTRL+Enter
and send us a message. Thank you for your help!