senator

.term-highlight[href='/en/term/senatores'], .term-highlight[href^='/en/term/senatores-'], .term-highlight[href='/en/term/senatoribus'], .term-highlight[href^='/en/term/senatoribus-'], .term-highlight[href='/en/term/senatores-1'], .term-highlight[href^='/en/term/senatores-1-'], .term-highlight[href='/en/term/senatoriam'], .term-highlight[href^='/en/term/senatoriam-']
Original
Translation
P. 490

Sed ordinem, si audire libet, exponam, quem in distribuendis honoribus Senatores servant. <…> Ita paucissima relinquuntur officia, quae virtute praestantibus ob ipsam conceduntur virtutis praestantiam. Sed scito Antigone amice, ad conservandam urbis existimationem, et bene gubernandam rempublicam, quam judices adhibent ad impetrandos a Senatu honores diligentiam; eandem adhibendam Senatoribus ad quaerendos spectatae virtutis viros, quibus honores illi commendentur.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 107

[из письма М. Аврелия] Но буде выслушать желаешь, я изъясню порядок, которой в распределении [с. 108] чинов Сенаторы наблюдают. <...> И так весьма мало остается должностей, кои добродетельным за единое преимущество добродетели вручаются. Но ведай, друг мой Антигон, что для сохранения чести города, и добраго управления общества, какое судии к испрошению от Сената чинов прилежание употребляют; такое Сенаторы к снисканию добродетельных мужей, коим бы те чины дать надлежало, старание прилагать долженствуют.

P. 5

Atque a principio, [p. 6] sacra curare, magistratus gerere, ius dicere, tantum ad patricios, id est ad senatores, pertinuit. Plebeii agros plerique colebant, &, ut homines rudes, civilibus negotiis abstinebant, rustica re, aut quaestuariis artibus victum sibi comparantes. Ab agris in urbem veniebant, vel ut magistratus crearent, vel ut leges sciscerent, vel ut bella, a rege rogati, suffragiis iuberent. Haec enim tria, cum cetera per senatum omnia curarentur, a populo statuebantur: & hanc illi potestatem Romulus permisit, neque tamen absolutam, sed ita, ut, quod plebs iussisset, id tum demum ratum esset, si senatus idem approbasset. Post exactos reges video rationem esse commutatam. Non enim de plebiscitis senatus iudicavit: sed ea, quae senatus decreverat, populi arbitrio subiecta, tamquam a domino pendebant, presertim si aut ad magistratus, aut ad leges, aut ad bellicam rationem spectarent: ut confirmanda potius per populum, quae senatus decreverat, viderentur, quam, quae populus iusserat, per senatum. Quod magnis in republica motibus & contentionibus caussam praebuit.

C. 6

Сначала отправлять богослужение, быть в чинах и судить, надлежало только до Патрикиян, то есть до Сенаторов; а простой народ по большой части упражнялся в земледелии, и как малознающий, не входил в дела общества, снискивая себе пропитание земледелием и торговлею; в город приходил из сел или для постановления начальников, или для уложения законов и для определения своими голосами, когда будет вопрошен о сем от Царя, войны. Ибо сии три только вещи определял народ, а все прочее производил Сенат; и сию только власть [с. 7] оставил оному [народу] Ромул, однако не совсем совершенную, но с тем, чтобы тогда только было твердо, что определит народ, когда то одобрит Сенат. Примечательно, что по изгнании Царей сие переменилось: ибо не Сенат уже разсуждал об уложениях народных, но что определял Сенат, то, отдано будучи произволению народа, зависело от него, как от господина, а особливо естьли то касалося или до чинов, или до законов, или до воинских дел, так что казалось правильнее, что подтверждал то народ, что определял Сенат, нежели Сенат то, что повелевал народ. А сие было причиною великих в Римской республике движений и споров.

Р. 12

Nam Livius libro I. centum modo senatores fuisse, cum Romulus obiit, non dubie significat his verbis. Timor deinde patres incessit, ne civitatem sine imperio, exercitum sine duce, multarum circa civitatum irritatis animis, vis aliqua externa adoriretur. & esse igitur aliquod caput placebat: & nemo alteri concedere in animum inducebat. Itaque rem inter se centum patres, decem decuriis factis, singulisq[ue] in singulas decurias creatis, qui summae rerum praeessent, consociant. Decem imperitabant. Unus cum insignibus imperii, & lictoribus erat. Quinque dierum spatio [p. 13] finiebatur imperium, ac per omnes in orbem ibat: annuumq[ue] intervallum regni fuit. Id ab re, quod nunc quoque tenet nomen, Interregnum appellatum. Fremere deinde plebs multiplicatam servitutem: centum pro uno dominos factos.

С. 26

<…> поелику Ливий в кн. 1 ясно дает знать, что в то время, когда умер Ромул, было [с. 27] только 100 Сенаторов. Слова его следующия: Потом некоторая боязнь напала на Сенаторов, дабы не сделалось какое нападение от внешних неприятелей на общество, лишившееся Государя, на воинство, неимеющее предводителя: поелику тогда многих соседних обществ сердца были раздражены Римлянами. И так сто Сенаторов, разделившись на десять десятков, и выбравши из каждаго десятка по одному, которому бы иметь верховное правительство, взаимно между собою сообщают власть. Все оные десять Сенаторов имели повелительную власть, но один из них имел знак верьховности и Ликторов. Чрез пять дней [с. 28] продолжалась каждаго власть, и переходила от одного к другому по порядку. Сие междоцарствие продолжалось один год, названное (которое название и теперь в употреблении) междоцарствием от самой бытности дела. Потом начал роптать народ, что умножилось чрез то рабство, и вместо одного сделано 100 повелителей.

P. 15

In hoc tamen omnes consentiunt, ex plebe novos senatores esse allectos. Nam, etsi non de plebe, sed de primoribus equestris ordinis Livius meminit: nihil tamen obstat, quin de plebe intelligatur: cum equester ordo patriciorum, & plebeiorum aeque communis esset. In quo quasi suorum verborum interpres ipse Livius videtur esse: subiungit enim, ad concordiam civitatis, iungendosq[ue] patribus plebis animos id maxime profuisse. & Festus duobus in locis modo plebem, modo equestrem ordinem nominat: nec tamen facit inconstanter. Plebeios enim homines utrobique significat, sed eos, qui, equestrem ordinem adepti, reliquis plebeiis tantum dignitate praestarent, quantum reliquis patriciis patricii senatores.

C. 34

Впрочем в том все согласны, что выбраны новые Сенаторы из простолюдинов: поелику хотя и не о самых простолюдинах, но о первостатейных людях состояния всадников упоминает Ливий, однако нет препятствия разуметь сие о простом народе: поелику сословие всадников равно причислялось и к Патрикиянам и к народу, что сам кажется Ливий изъясняет, [с. 35] как бы толкуя свои слова: поелику после приведенных мною слов говорит, что то весьма послужило много к утверждению согласия в обществе и к примирению с Патрикиянами простонародных сердец. Да и Фест в двух местах упоминает то о народе, то о сословии всадников, однако не неосновательно и без причины: поелику в обоих оных местах разумеет простолюдинов, но таких, которые, получивши состояние всадников, столько превосходили своим достоинством прочий народ, сколько Патрикияне, действительные Сенаторы, прочих Патрикиян.

P. 29

Multos enim, qui, quod senatores erant, operam in scena, aut in arena praebere vetabantur, senatoriam dignitatem amittere maluisse Suetonius significat, quam in scena non agere, & in arena non pugnare: quorum alterum erat histrionum, alterum gladiatorum, hoc servile, illud minus honoratum, nec satis libero dignum, sed potius libertinis hominibus, quam ingenuis, concessum: cum etiam, si quis ingenuus operam in scena praebuisset, nisi si Atellanam egisset, eum tribu motum, Valerius libro II. scriptum reliquerit.

C. 83

Светоний означает здесь, что многие, которым, поелику были Сенаторы, было запрещено представлять на театре, или что нибудь на амфитеатре, хотели лучше лишиться Сенаторскаго достоинства, нежели не представлять на театре и не сражаться на амфитеатре, из которых первое действие надлежало до комедиантов, а второе до гладиаторов [с. 84] (мечеубийцев), и первое было прилично рабам, а второе безчестно и недостойно свободнаго гражданина, но [с. 85] позволенное более отпущеникам, нежели природным гражданам: поелику, как оставил о сем Валерий свидетельство в кн. 2, ежели гражданин будет представлять на театре, изключая представления Ателлянския, то был понижаем из одной Трибы в другую нижшую.

P. 538

Eorum vero soror, Sophia, quae Ivani erat germana, hujusq; nomine imperium ad se trahere nitebatur, Praetorianos instigabat, ut per seditionem praecipuos Senatores, quos illi sua lingua Bojares appellant, truciderant <...>. 

C. 406

Сестра же их Софиа которая Иоанну была родная, его именем власть к себе привлещи тщалася, стрельцов возбудила, да бы чрез бунты первеиших Сенаторов: которых Россиане своим языком болярами нарицают побили <…>.

Have you found a typo?
Select it, press CTRL+Enter
and send us a message. Thank you for your help!