деспот

.term-highlight[href='/ru/term/despotom'], .term-highlight[href^='/ru/term/despotom-'], .term-highlight[href='/ru/term/despot'], .term-highlight[href^='/ru/term/despot-'], .term-highlight[href='/ru/term/despota'], .term-highlight[href^='/ru/term/despota-'], .term-highlight[href='/ru/term/despoty'], .term-highlight[href^='/ru/term/despoty-'], .term-highlight[href='/ru/term/despotu'], .term-highlight[href^='/ru/term/despotu-']
Оригинал
Перевод
T. 10. P. 709

<…> jusqu’à cette fameuse muraille que les Péloponnésiens avoient élevée anciennement, pour se garantir des courses des ennemis durant la guerre contre le roi de Perse ; muraille qui avoit été rétablie par les despotes, percée par Amurath II. relevée par les Vénitiens, & finalement rasée par Mahomet II.

C. 9

До той славной каменной стены, которую, в древния времена пелопонисцы воздвигли для защищения себя от набегов неприятельских, во время войны против персидскаго царя: оную исправили деспоты, разорил Магомет ІІ, возставили венециане, и наконец Магомет ІІ же разрушил до основания.

T. 4. P. 241

Corinthe

Bâtie par Sysiphe, fils d’Eole, sous le nom d’Ephire, gouvernée d’abord par des rois, changée en heureuse république, détruite dans cet état par Lucius Mummius, rétablie par Jules-César, redevenue florissante du tems de S. Paul, ensuite le siége d’un archevêque, ruinée, pour la seconde fois par Alaric roi des Alains & des Goths ; elle tomba depuis entre les mains des despotes, & finalement de Vénitiens, auxquels Mahomet II. l’enleva en 1458, & l’annexa à l’empire Ottoman.

C. 25

Коринф

Сей народ созданной Сисифом, сыном Еоловым, под именем Ефиры, во первых оправляем был царями, по том сделался благополучною республикою. При сем правлении разорен Лукием Муммием, возстановлен Июлием Кесарем, паки пришел в цветущее состояние во времена св Апос. Павла; был престольным градом Архиепископа; вторично разорен Алариком Царем Аланийским и Готфским; по том владели оным деспоты, и наконец венециане, у которых Магомет ІІ отнял в 1458 году, и присовокупил к Оттоманской империи.

Т. 15. P. 423

SOUVERAINS, s. m. pl. (Droit naturel & politiq.) Ce sont ceux à qui la volonté des peuples a conféré le pouvoir nécessaire pour gouverner la société.
L’homme, dans l’état de nature, ne connoît point de souverain ; chaque individu est égal à un autre, & jouit de la plus parfaite indépendance  <…>.
Les hommes ne se sont mis en société, que pour être plus heureux ; la société ne s’est choisi des souverains que pour veiller plus efficacement à son bonheur & à sa conservation.  <…>
Les peuples n’ont point toujours donné la même étendue de pouvoir aux souverains qu’ils ont choisis. L’expérience de tous les tems apprend, que plus le pouvoir des hommes est grand, plus leurs passions les portent à en abuser : cette considération a déterminé quelques nations à mettre des limites à la puissance de ceux qu’elles chargeoient de les gouverner. Ces limitations de la souveraineté ont varié, suivant les circonstances <…> Il faut cependant que la limitation du pouvoir ait elle-même des bornes. Pour que le souverain travaille au bien de l’état, il faut qu’il puisse agir & prendre les mesures nécessaires à cet objet ; ce seroit donc un vice dans un gouvernement, qu’un pouvoir trop limité dans le souverain : il est aisé de s’appercevoir de ce vice dans les gouvernemens suédois & polonois.
D’autres peuples n’ont point stipulé par des actes exprès & authentiques les limites qu’ils fixoient à leurs souverains ; ils se sont contentés de leur imposer la nécessité de suivre les lois fondamentales de l’état, leur confiant d’ailleurs la puissance législative, ainsi que celle d’exécuter. C’est-là ce qu’on appelle souveraineté absolue. Cependant la droite raison fait voir qu’elle a toujours des limites naturelles ; un souverain, quelque absolu qu’il soit, n’est point en droit de toucher aux lois constitutives d’un état, non-plus qu’à sa religion ; il ne peut point altérer la forme du gouvernement, ni changer l’ordre de la succession, à-moins d’une autorisation formelle de sa nation. D’ailleurs il est toujours soumis aux lois de la justice & à celles de la raison, dont aucune force humaine ne peut le dispenser.
Lorsqu’un souverain absolu s’arroge le droit de changer à sa volonté les lois fondamentales de son pays ; lorsqu’il prétend un pouvoir arbitraire sur la personne & les possessions de son peuple, il devient un despote. Nul peuple n’a pu ni voulu accorder un pouvoir de cette nature à ses souverains ; s’il l’avoit fait, la nature & la raison le mettent toujours en droit de réclamer contre la violence. Voyez l’article Pouvoir. La tyrannie n’est autre chose que l’exercice du despotisme.

С.85

САМОДЕРЖЦЫ (право естеств. и полит.) суть те, которым воля народов поручила власть нужную для управления обществом.
Человек в естественном состоянии не ведает Самодержца : каждый частный человек равен другому и пользуется всесовершеннейшею независимостью. 
[с.87] Люди собрались в общество чтоб быть благополучнейшими ; общество избрало себе Самодержцев, чтобы чрез них больше и действительнее утвердити благоденствие свое и сохранить себя в целости. <…>
[с. 88] Народы не всегда давали равную власть Самодержцам, которых они избирали. Опыт всех времен доказывает что, чем больше страсти приводят их к употреблению оныя во зло. В разсуждении сего некоторые народы положили пределы власти [с. 89] тех, коим отдали себя в управление. Сии ограничивания переменялися по обстоятельствам <…>.  В прочем нужно что бы самое ограничение власти имело пределы : а дабы Самодержец имел попечение о [с. 90] благе общем, надобно чтоб он мог действовать и принимать меры нужныя для сего предлога. И так власть Самодержца весьма ограниченная, будет порок во правлении : легко можно приметить таковой порок во правлении Шведском и Польском.
Другие народы договорами нарочно учиненными и неоспоримыми не предохранили пределов полагаемых ими своим Самодержцам : но только предписали им необходимо следовать законам в основание положенным в государстве, поверяя им в прочем власть законодательную так равно как и исполнительную. Таковое самодержавство называется самодержавством совершенным. Однако здравый разсудок показывает, что оное всегда имеет естественные пределы : Самодержец, сколь ни совершенна власть его, не имеет права касаться законам составляющим государство, ниже вере ; не может переменять образа правления, [с. 91] ни порядка наследства без точнаго уполномочивания народнаго, и всегда подвержен он законам правосудия и благоразумия, от которых ни какая человеческая сила свободить его не может.
Когда Самодержец совершенный старается присвоити право переменять по своей воле законы за основание принятые в его государстве ; когда требует  власти произвольныя над животом и имением народа своего, тогда делается он Деспотом. Ни какий народ не мог и не желал дать таковыя власти своим Самодержцам : если же он то учинил, естество и благоразумие всегда подает ему право противится насилию. Тиранство есть ни что иное, как произведение в действо Деспотисма т.е. безпредельныя власти.

О государственном правлении (1770)
Антуан-Гаспар Буше д'Аржи, Луи де Жокур
P. 420

The administration is carried on, throughout the several departments of government, with a wonderful precision; and every ordinance is executed with as much dispatch as in monarchical state. The aristocratical form is frequently, of all modes of government, the most oppressive to the people; as, instead of one despot, they are liable to suffer under the tyranny of many. But this objection will not hold with respect to Berne, or any other of the aristocratical states of Swisserland: they are, each of them, administered with great wisdom and moderation <...>.

С. 167

Управление производится там [в Берне] в различных департаментах общества с удивительною точностию; и каждое приказание исполняют с таким повиновением, какого желательно бы было в [с. 168] Монархическом правлении. Аристократическое правление часто бывает всех пагубнее и притеснительнее для народа, которой вместо того, чтоб быть под владением одного деспота, притесняем бывает от многих. Сие выражение не имеет места в Берне, ни в другом каком нибудь аристократическом городе, где все правления довольно благоразумны и умеренны <...>.

S. 288

Mit seinen Untergebnen wie der Despot mit seinen Sklaven leben; nur durch halbverständliche Winke mit ihnen reden, durch Blicke; sie nie ansehen, als nur durch einen Furienblick sie in Furcht und Angst zu setzen; ihrer Schüchternheit immer einen kalten, rauhen Barbar, und ihrer menschlichen Eigenliebe den harten Gebieter entgegen stellen; alles was man möglich verlangen kann, sich leicht in Kopf setzen, und von ihnen als Kleinigkeit begehren; in Befehlen, die man ihnen giebt, weder eine Vorstellung, noch Entschuldigung annehmen; in allem nur seine Laune und seinen Eigenwillen zu Rath ziehen, nie ihre Talente und ihre Kräfte; oft mit dem demüthigenden Tone einer empörenden Oberherrschaft [S. 289] das bittere Lächeln der Verachtung verbinden; […].

C. 338

Жить с своими подчиненными, как деспоту с рабами; говорить с ними только полупонятными минами и взглядами; взирать на них не иначе, как взором фурии, и только для того, чтоб привесть их в ужас и трепет; представлять всегда робкости их холоднаго и дикаго варвара, а человеческому [с. 339] самолюбию их жестокаго повелителя; все, чего только пожелать можно, влагать себе в мысль и требовать от них как безделицы; в даемых им повелениях не принимать от них ни представления, ни извинений; во всем сноситься с своими только прихотями и своеволием, а никогда с их дарованиями и силами; часто с унизительным тоном повелительной власти соединять горькую улыбку презрения; […].

P. 51

L. XVI. La Turquie. Ce monarque est despotique comme tous les autres Souverains de l’Orient : sa volonté, ou, pour mieux dire, son caprice, fait la loi. [Les Turcs croient bonnement que leur Sultan est infaillible ; ce qui n’empêche pas qu’il ne dépende lui-même des janissaires].

С. 52

Сей Монарх есть деспот, как почти и все Восточные Государи. Воля его, или больше то, что взойдет ему в голову, есть единственный закон. [Обет послушания чинимой в монастырях, не столь строго наблюдается, как слепое повиновение ко всем повелениям сего Монарха. Турки думают, что те блаженны, кои умерщвляются по его приказу].

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!