libertas

.term-highlight[href='/ru/term/libertas'], .term-highlight[href^='/ru/term/libertas-'], .term-highlight[href='/ru/term/libertate'], .term-highlight[href^='/ru/term/libertate-'], .term-highlight[href='/ru/term/libertatem'], .term-highlight[href^='/ru/term/libertatem-'], .term-highlight[href='/ru/term/libertatis'], .term-highlight[href^='/ru/term/libertatis-'], .term-highlight[href='/ru/term/libertati'], .term-highlight[href^='/ru/term/libertati-']
Оригинал
Перевод
p. 31

Et Athenienses quidem, licet satis impediti essent, tamen eius belli anno quarto, sicut Thucydides ait libro 3. classem in Siciliam <...> miserut, verbo quidem, ut Leontinis adessent contra Syracusanos, revera autem, [p. 32] ut insulam illam suae ditionis efficerent, quo sic possent commodius perdomare Graeciam, cumque subinde reverterentur & factiones alerent, Hermocrates, Syracusanus author fuit Siculis, ut omni deposita simultate, pacificarent: nam Athenienses ipsorum omnium libertati tendere insidias. Itaque persuasit, quod fuit eius belli anno septimo.

л. 16 об.

И афины воистинну, аще ивелми упра[з]днены [л. 17] бяху обаче воины тоя лета четве[р]таго, якоже фукидидес свидетелствует вкнизе третеи, флот восикилию послаша изветом акибы леонтином на помощ противу сиракузанов, самою же вещию дабы остров тои по[д]свою область по[д]бити, дабы тако удобнее во[з]могли смирити Грецыю и егда потом во[з]вращахуся илицеме[р]ное дружество являху, Ге[р]макратес сиракузиискии совет даяше Сикелияном дабы всякое о[т]ложивше несогласие ми[р] сособою прияли ибо афины всех их свободе по[д]ступ готуют. Итако усоветова еже бысть брани оной лета седмаго.

p. 245

De hac Romani Imperii infelicitate sic scribit Erasmus Roterod. praefat. in Suet. Tranquill. O miserum ac deplorandum illorum temporum statum! Oppressa Senatus auctoritate, oppressis legibus, oppressa populi Romani libertate, sic creato principi serviebat orbis, Princeps ipse serviebat iis, qualem nemo vir probus domi vellet habere servum. Imperatorem timebat Senatus: Imperator scelestam illam militum multitudinem formidabat. Imperator Leges dabat Regibus: At huic leges dabant conductitii milites. Summa rerum, orbis ab armata paucorum temeritate pendebat.

л. 101

О сем римскаго империа не благополучии сице Пишет Ерасм ротеродам в предословии, на светониа транквилла. O окаянного и плачевнаго оных времен состояниа. Поправше Сенату повагу, поправше законы, поправше народа римскаго свободу, сице избра[н]ному ц[а]рю служаше мир, ц[а]рь же сам служаше им. Каковаго муж добродетелны вдому нехотел бы имети слуги. Императора бояшеся Сенат. Император бе[з]законного оного воинов множество трепеташе. Императо[р] законы даяше королям, но ему законы даяху наяты воины: высочаишая власть мира о[т] вооруже[н]наго немногих безстрашия висяше.

P. 315

Suadet porrò ambitio nimia Populi libertatem opprimere, subigere Nobilitatem, potentiorum vires infringere, & ad auctoritatem Regiam reducere omnia: existimat enim tum securiorem se fore, cùm fuerit absoluta, & subditos magis in servitutem redegerit ; grandis error, quo adulatio animos occupat Principum , eosque gravibus periculis objicit. Modestia est, quæ conservat Imperia, dum nimirum Princeps suam dominandi cupiditate ita corrigit, ut dignitatis suae potestatem. Nobilitatis amplitudinem, & populi libertatem intra rationis liimites coërceat: neque enim diu stare poterit Monarchia, cui de Aristocratia et Democratia aliquid admixtum non fuerit. Potestas absoluta tyrannis est; qui illam quærit, exitium suum quærit. Huc denique Principi sunt omnia reducend, ut us , qus sub imperio sunt, non tyrannum, sed Patrem familias, aut Regem agere videatur, & rem non quasi Dominus, sed quasi Procurator et Prefectum admumistrare, ac moderate vivere, nec quand nimium est, sectari *.

[*Arist[oteles]. Pol. l.5. c.11]
 

Л. 116

Понуждает к тому излишнее властолюбие отъяти свободу людем, покорити стареишине, велможам сломити силы, и вся к единовластителству устроевати. Разумеет бо властолюбец, яко безбеднейший будет, егда сам вся одержит, и людей болшою работою отяготит. Но се великое заблуждение, вне же ласкателие с[е]рдца княжие вводят, и купно их в великия беды ввергают. Обаче кротость сохраняет Ц[а]рствия, егда Ц[а]рь тако своя похоти управляет, яко и достоинства своего власть и честь велмож своих, и свободу народа в добром разума определении содержит. Не может бо долго пребывати Монархия, аще что от Аристократии и Демократии премешеннаго себе не имеет. Совершенное и самоволное единовластителство есть мучителство, его же аще кто ищет, ищет погибели своея. Вся убо якоже Аристотель тако устроевати подобает, да Ц[а]ря людие не мучителем, но Господарем нарицают; и да вся творит не яко Г[оспо]д[а]рствующий, но яко домовит и иконом, да живет в мерности, и всего еже излишнее есть да хранится. 

Р. 84

Ultimum, Aristotelem approbare: & hodieque alibi esse. De Aristotele, non mirum: Graecus & liber, regna amat proxima libertati. De usu [р. 85] hodierno aut nupero, leve est: nam praeponderant exempla alia, & pro uno Electionis, centena sunt Successionis. Quae vis hic igitur? Quod si illud dicatur, etiam nunc melius regi aut crescere regna ab Electione: magnum fit, sed non dicetur, & oculi ac sensus refutabunt. Ego vero amplius dico, ubicumque bonum & laudabile regnum fuit , in Perside , in Macedonia, in AEgypto, in Sinensibus , in Hebraeis ipsis, Successionem valuisse: etiam in Romanis, quoties Principum liberi aut genitura , aut (quod laxius) adoptione essent. Iterumque amplius dico, nec fuisse ulla Comitialia regna, nec fore diuturna. Exoritur semper aliquis, animo & consilio inter Principes maior, qui creditum uni sibi regnum, suis stabilit gratia, arte, praemio: & vis interdum adhibetur. Dania & Bohemia ostendunt, alia magna regio fortasse ostendet. Sed in fine non me teneo, quin Nicetae etiam verba, & ego eius sensibus, subscribam. Exclamat: O quanto deterius est multorum suffragium & electio, quam unius! Tu inclytum Romanum imperium, & gentibus adoranda maiestas, quos tyrannos pertulisti? quales amatores te petierunt? quibus substrata, tui copiam fecisti? quales corona, & diademate, & puniceo vestitu exornasti? Graviora utique tulifti , quam Penelope procorum illa frequentia obsessa. Res ita habet. Romanum imperium statim a Claudio, qui primus a milite electus eft, & fidem eorum praemio pigneravit, in vilissima capita & pessima hac Eleclione venit: Electione, an palam Emptione? Nam & hoc scimus velut sub hasta, vaenale pependisse: & non aliud magis clarum certumque exitium rei Romanae fuisse. Sed exempla quaedam Electionis videamus, bonae aut malae mixtim.

Л. 47 об.

Аще же речеши: чесо убо ради Аристотель лучше похваляет избрание, нежели наследие? Не чудися тому: ибо [л. 48] грек был и свободу любил, и того ради избрание паче наследия предъпочитал, имел же к тому некия вины и образы предпочитания; а ныне, аще бы тои же Аристотель жил, похвалял бы паче наследие, нежели избрание, ибо ныне много болшие суть вины и множайшие образы, их же ради наследие паче избрания предпочитати подобает, и против единыя вины и единаго образа избрания мощно обрести сто вин и сто образов наследия. Аще же кто речет, яко и ныне лучше управляются и возрастают тая государства, идеже царь бывает по избранию, то явная ложь есть; то всякий не точию слышит, но и очима видети может; обратим убо очи наши на Персиду, на Македонию, на Египет, на Синейскую и на жидовскую земли; увидим, яко и прежде не иныя ради вины тако процветаху и разширяхуся, точию того ради, яко на[следием] управляеми бяху; такожде и римское государство всегда лучшим благополучием процветало, егда в нем царие по наследию, а не по избранию царствовали; а где по избранию царие бывали, тамо ни едино же царство было долголетно, ибо всегда обретался в государствах един некий от началнейших князей, разумом и советом иных превосходящий, который, избранием прием власть царскую, не точию сам оную крепко в руках своих держал, но еще за живота своего всякими образы тщался на ней утвердити детей своих или других наследников, и тако избрание удобь прелагается в наследие; имамы во образ сея вещи Данию, и Богемию, и прочая государства, идеже прежде избранием поставлялся, ныне же наследием бывает король; не подобает же зде умолчати словес Никиты Хониятского, историка греческаго, который о избрании тако глаголет: О, коль худейшее есть многих хотение и избрание, нежели единаго; ты, преславное царство римское и всех народов едина похвала, колико мучителей претерпело еси, колико неистовых рачителей [л. 48 об.] устремляхуся безстудно на тя; колико насилников насилием угнетаху тя; каких венцем, диадимою и порфирою украшало еси; воистинну, много тяжайшую беду претерпело еси, нежели Пенелиопа от безстудных женихов своих. Истинну глаголет Никита: ибо от избрания на царство Клявдия (который был от простаго солдата) часто избираеми бяху на царство велми худыи человецы; аще же истинну речем, засвидетелствуем, что сень точию и имя избрания было вещи, юже самою купование и продояние власти царския силу имело, и таковаго ради избрания область царства римскаго погибе; но кроме вышереченных образов хощу зде и иные предложитии.

P. 89

Lusisti praeterea in permiscenda populi & optimatum potestate, quae utique diversissima est. Tu vero ad fucum & libertatis pompam, populum nominasti ; ad utilitatis vero speciem, retulisti Optimatum solertiam. Atqui, si respublicas intelligis, in quibus summum populo ius est ; quid prudentia illic Procerum possit ? Cum saepe ad imperitos, atque ignavos, populi levitas deferat fasces, cum factionibus, invidia, impetu, rapiantur vulgi studia; & plerunque fuerit ingens virtutis specimen, ab imperita multitudine male mulctari ? Sin illuc te refers, ubi Proceres omnia possunt ; pudeat istiusmodi senatui regnum, Anaximander, posthabere, & multiplicato numero dominorum, augere serviendi vilitatem. Nam pro unico Rege tot heros obtrudis, quot illic homines senatum constituunt.

Argenis (1621)
John Barclay
I, 15, 66. С. 168

К тому ж, вы непристойно смешали народную и вельможескую власть, для того что она весьма различна. Подлинно, вы для прикрасы и для великолепия в вольности отозвались к народу; а ради пользы присовокупили досужство вельможей. Но ежели вы чрез всеобщества разумеете те, в которых верьховнейшее право народ имеет; то какую в них силу благоразумие знатных людей иметь может? Ибо часто незнающих и ленивых лехкомыслие народа производит: также, возмущениями, завистию, и устремлением кипят народныя хотения; и притом, многократно бывало превеликия добродетели знаком, когда кто от нестройнаго множества пострадал. Буде ж вы к той стороне прибежите, где вся сила в одних вельможах; то такое правительствующее собрание предпочесть Царству, весьма стыдно, Государь мой, и умножив число Государей, умножить неволи подлость: ибо вы, вместо одного токмо Царя, столько поставляете Государей, сколько там людей, из которых [с. 169] состоит оный правительствующий совет.

P. 67

Fertur enim unusquique ad appetitionem ejus quod sibi bonum, & ad fugam ejus quod sibi malum est, maximè autem maximi malorum naturalium, quae est mors; idque necessitate quadam naturae non minore, quam qua fertur lapis deorsum. Non igitur absurdum neque reprehendendum, neque contra rectam rationem est, si quis omnem operam det, ut a morte & doloribus proprium corpus & membra defendant conservetque. Quod autem contra [p. 68] rectam rationem non est, id juste & Jure factum omnes dicunt. Neque enim Juris nomine aliud significatur quam libertas, quam quisque habet facultatibus naturalibus fecundum rectam rationem utendi. Itaque Juris naturalis fundamentum primum est, ut quisque vitam & membra sua, quantum potest, tueatur

C. 7-8

Всякой человек стремится к приобретению блага, и ко устранению от зла; более же всего страшится он наиопаснейшего естественного удара, то есть, смерти, следовательно тот, кто употребит все тщание и силы на защищение и сохранение, своего тела от смерти и болезней, поступит не непристойно, ниже противу благоразумия, а что не противно благоразумию, то все справедливым и по праву содеянным называют: ибо право есть всякому свойственная вольность пользоваться [c. 8] естественными способностями по предписанию благоразумия. И так начальнейшее естественного права основания состоит: Во всевозможном защищении жизни и членов наши.

P. 119

Pristinam vero libertatem et popularem potestatem ipsis restituit Demetrius Poliorcetes <...>.

С. 54

Прежнюю свободу и народную власть возставил Димитрий Полиоркит <…>.

P. 228

Nefas vero sit (vos) nostro genere, ac nomine Romano extincto, alienigenis hominibus, Graecis barbarisve urbem tradere. An in hoc potissimum mancipia libertate donabimus, ut quam plurimi ex iis cives fiant : sociis civitatem communicabimus, ut ea frequentior sit? Vos autem ipsi a prima origine Romani, Quintos, Valerios, Julios enumerantes, cum vobis simul et gentes et nomina abolere in animo habetis.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 33

[из речи Августа] Но да сохранят и не попустят боги, чтоб по искоренении нашего рода и истреблении Римскаго имени, чужеземным Грекам и варварам предан был город! или лутче мы для того невольников отпустим на свободу, чтоб из них премногие сделались Гражданами; или пригласим [в] город соседов и союзников, дабы он был многолюднее? А вы, сами будучи от первоначальнаго основания природные Римляне, на Квинтов, Валериев и Иулиев ссылаясь, с вами купно и род и память уже истребить намереваете.

P. 415

...nil aliud possum, quam gemere propter praeterita, et deplorare praesentia. Video enim, quomodo tum pugnarint exercitus ; imperarint tantum senes ; annisi sint, ut frugi essent, juvenes ; video, quam bene imperarint Principes ; quam promte obtemperarint subditi. Video denique quod omnium maxime mirandum, quanta libertate gratiaque usi sint sapientes (et eruditi) ; quanta in humilitate et despectu vixerint idiotae.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 347

[из речи М. Аврелия] <...> ни чего инаго не могу делать, как точию воздыхать о прешедшем, и оплакивать настоящее. Ибо зрю, каким образом тогда ополчались воинства; первенство и власть имели одни токмо старики; старались добродетельными быть юноши; зрю, [с. 348] коль благочинно повелевали Государи, и коль усердно повиновались подданные; и наконец, всего удивительнее, коликою вольностию и преимуществом пользовались мудрые и ученые люди; и в коликом рабстве и презрении находились невежи.

P. 114

Harum rerum prima cura fuit, uti habitatoribus Moldavia, civibus urbes frequentarentur: altera deinde militiae, quam non modo legebat et armabat, sed etiam in ordinibus distributam exercendo faciebat meliorem. Deinde populatores eo milite aggressus provinciam pacavit. Inter eos Barones qui in Poloniam fugerant, Myron erat, magnus Logotheta Duca Principatum tenente. Is donec omnia, quae in Poloniam secum asportaverat, absumpta fuerunt, ut extrema pecunia premeretur, aut Ducae aut Petrezeici opibus fidebat: Ducae, quocum eadem fortuna erat usus, si forte aut praelio, aut aliquo alio modo libertatem consequeretur: Petrezeici, si reduceretur per Polonos: alterutrius favore aut gradum tenere, aut altius tolli se posse existimabat.

C. 115

Итак первое Господаря попечение было о размножении в Молдавии жителей и о населении городов гражданами; второе о войске, которое не только собрал и снарядил,но и разделив на полки, посредством учения, соделал наилучшим; на конец ополчившись с сим войском противу грабителей, доставил своему Княжеству спокойствие. Между бежавшими в Польшу Боярами в правление Дуки находился и Мирон великий Логофет. Сей, пока еще привезенное с собою в Польшу имение не все издержал, в случае крайняго в деньгах недостатка на богатство Дуки, или Петречейка надеялся. На Дуково потому, что по доставлении себе чрез войну или другим каким либо способом вольности, в одинаковом с ним думал быть состоянии; а на Петречейково для того, что чаял будто Поляки могут ему прежний доставить чин; на обоих же к себе благосклонность полагался потому, что ласкал себя или удержать прежнее или взойти на вышшее достоинство.

LI.

3. in Politia.

(3) Est politia in qua cautio (I) ut servetur libertas (2) aequalitas.

Et Politia quoque rarissima est omnium, cum vix hodie detur, ut cives omnes, aut saltim plerique sint boni & virtuosi, nisi ad solam respiciamus virtutem militarem. Quod innuit & ipse Philosoph. 4. Polit. 13. Oportet autem, inquiens, remp.[ublicae] constare illam ex iis, qui arma tantum habeant. Et 3. Polit.[ica] 5. in rep. hac (ad Politiam digitum tendens) principatum tenet militaris multitudo ejusque participes sunt, qui arma tenent. Hujus jam ut & omnis status popularis praecipuum fundamentum & unica ratio status nititur libertate & aequalitate. Et libertatem quidem facile populus obtinebit, si omnes virtute bellica sint instructi, ita ut vi armorum libertatem suam defendere & tueri possint. Videndum autem ante omnia ne in locum libertatis substituatur detestabilis quaedam licentia imperantes simul & parentes plerumq[ue] reddens insolentes, & ad anarchiam pronos, quando, quod vulgus libertatem vocare amat, omnes in Politia degentes pro arbitrio suo & more sibi placito vivant, nulliusq[ue] potestatem agnoscant. Vivere enim suo commodo & libidini convenienter, vitiosum est, neq[ue] servitus putanda est vi vere reip.[ublicae]  convenienter sed salus. Arist. 5. Polit.[ica] 9.

Dissertatio de ratione status (1651)
Hermann Conring, Heinrich Viktor von Voss
Л.130-130 об.

Глава 51.

Третие есть полития, в которой есть острожность первее, дабы содержалося вол[ь]ность, второе равность.

И полития есть ретча[й]шая всех понеже едва сего дня дается, чтоб вси граждане или хотя бол[ь]шая часть их были добри и добродетел[ь]нии, разве тол[ь]ко смотрит[ь] будем на воинственую или салдатскую добродетел[ь]. Что и сам Аристотел[ь] в 4 книге о нравоучени[и] глаголит довлеет чтоб реч[ь] посполитая она состояла с таких, которые тол[ь]ко имеют оружия. И опят[ь] в 5 о нравоучении в речи посполитой вси (перстом на политию показуя) княжение держит множество воин и причастники оныя, которые оружия держат. Тепер[ь] же изряднейшии фундамент и едина рация статуса всей как всего народного состояния силуется о вол[ь]ности и о равности. И воистино, что народ удобно вол[ь]ность получит, ежели вси будут строение воинственною добродетелею так, чтоб могли силою оружей вол[ь]ность свою заступит[ь] и сохранит[ь]. Прежде же всего надобно видить, чтоб вместо вол[ь]ности не было составлено некоторое проклятое своевол[ь]ство, учиня наипаче так владетелей, как послушных самобродных и ко измене склоных, понеже что народ любит называт[ь] вол[ь]ностию всии, которыи при политии обретаются по своему разсуждению и по возлюбленому своему обыкновению живут и ни в кого власть не познают, ибо жить прибыли своей и похоти телесной пристойной преступление есть, ниже довлеет разсудить что жить пристойно реч[и] посполитой есть работа но здравие. Аристотел[ь] в 5 книге о нравоучении главе 9.

О рации стата (I четверть XVIII в.)
Герман Конринг, Генрих Виктор фон Фосс
л. 3

Яковое стате о[т] древняго онаго градов начала явле[н]неишии соде[р]жовало следы и знамения имже ра[з]де[л]нии роди помалу в едино тело сошлися но яко древним оным по[д] некиим образом волно[с]ти таковая своя воля в пе[р]вых о[т]раду оказовала: обаче толикое множество речей посполитых ча[с]тыми (л. 4) ме[ж]дусо[б]ными бран[я]ми позабывала...

p. 5

Qualis status ex primaeva illa civitatum origine, qua segreges familiae paulatim in unum corpus coaluere, magis expressa retinebat vestigia. Verum utut antiquis illis eximia quadam libertatis specie talis autonomia cumprimis blandiretur: tamen tantam multitudinem Rerump[ublicarum] frequentissimis inter sese bellis collidi necessum erat.

л. 38 об.

Тыи[ж] о[т] своего чину известных имеют управителей и приседящи[х] им которыи оделе[х] и[х] всегдашних тщатся. Иногда же аще что велико прилучится, собор подвизают. <...> (л. 39) А о прочиих равны[х] с инными вла[с]тьми свободи и законо[в] употребляю[т]. И с кн[я]зями едино щастья имею[т] кроме имения.

p. 78

Iidem [Nobiles] ex suo ordine certos habent Directores & Assessores, (p. 79) quibus negotia ipsorum rem communem spectantia curae sunt. Interdum etiam, si quid maioris momenti inciderit, conventus agitant. <...> De caetero paribus fere cum reliquis Statibus libertate & iuribus gaudent, ut ad Principum fortunam nihil ipsis desit, praeter opes.

л. 9 об.

Сице убо по[д]королем немецка земля ча[с]тию бысть (л. 10) королевства франкискаго весма свобо[д]ному их единовластите[л]ству (яко видим) по[д]чиненна которую немноги прови[н]цы ра[з]деленную нача[л]ники многии споколения франкискаго по[д]именем коллито[в] или ма[р]хионов управляли, алюбо саксоно[м] о[т]ча[с]ти во[л]неишая попустися свобода, анаипаче которы[х] коро[л] до[л]гою бранию едва збиты дообла[с]ти народа франкискаго прилучил, паки единому роду им сфра[н]ками повелел быть.

p. 18

Sic igitur sub Carolo Germania portio fuit regni Francorum, sat absoluto ipsorum, ut videtur, imperio subiecta. Eam in complures provincias divisam (p. 19) Praefecti, originis plerique Francicae, sub nomine Comitum aut Marchionum administrabant. Etsi Saxonibus amplior quaedam libertatis species relicta; quippe quos Carolus, diuturno demum bello fractos, in iura populi Francici adscivit, unamque velut gentem cum Francis esse iussit.

Р. 34

Mon. IV.

Regna a Deo & Reges temperari.

I. Breve Monitum, sed magni sensus & usus: videre quomodo Deus disponat & cohibeat, hos ne crescant, hos ne cadant: & velut in aequilibrio res suspendat.

Hoc Nicephori Gregorae [Lib. V] verbis dicendum est: Mirari mihi subit, inquit, impervestigabilem Dei sapientiam, qui plane contraria uno fine conclusit. Nam cum duas adversarias potestates inter se committere statuit, nec alteram alteri subiicere: aut ingenio? virtute praestantes utrique parti moderatores praeficit, ut alter alterius consilia & conatus evertat, & utrimque subditorum libertati consulatur; aut utrosque hebetes & imbelles deligit, ut neuter alterum tentare, & septa (quod aiunt) transilire audeat, veteresque regnorum limites convellere. Dici prudentius nihil potuit: & Providentiae hanc dispositionem quot exempla adfirmant? non insisto, & vetera omitto: sed nuper Carolus V. nobis, Franciscus I. Gallis, Soleimannus Turcis imperitabant: quivis eorum dignus orbisterrae imperio; & habuissent, aut promovissent; nisi concursus ille fuisset, & alius alium interpellasset. In parte altera exempla, quae verecundia prohibitus non dicam.

Л. 17 об.

Предложение 4

Царие и царства Богом управляются

Краткое се есть предложение, обаче зело полезное: ведети, как Бог весь мир устрояет и всех живущих в нем содержит и обуздовает: иных, да не возносятся; иных же, да не ниспадают; и якоже на мериле вся вещи содержит.

Сицевому промыслу Божию удивившися Никифор Грегор, сице глаголет: удивляюся зело непостижимой мудрости Божии, иже противное единым концем заключи, егда бо двое царства противное между собою утвердити восхоте, и дабы едино другому подручное не было, [л. 18] устрои то сугубым промыслом или разумом и силою крепких управителей обоим странам подает, дабы един другаго советы и начинания разорил, и дабы оба подручным своим свободу промышляли, или обоих правителей слабых и боязливых  избирает, дабы един другаго не дерзал входити. Суть сего безчисленные образы; как древние, так и новые, нам же во уверение вещи довлеет един на среду произвести. Недавным временем, егда у нас царствоваше Карол пятый, тогда бяше у французов Францешко первый, а у турков Солиман скипетры царства держаше, и всякий з них достоин был власти всего света, и удоб всякий от них могл бы стяжати, аще бы един другому не творил препятия. Безсилных же и боязливых срама ради зде не воспоминаю.

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!