мучитель

.term-highlight[href='/ru/term/muchitel'], .term-highlight[href^='/ru/term/muchitel-'], .term-highlight[href='/ru/term/muchitelya'], .term-highlight[href^='/ru/term/muchitelya-'], .term-highlight[href='/ru/term/muchitelei'], .term-highlight[href^='/ru/term/muchitelei-'], .term-highlight[href='/ru/term/muchitelstvo-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/muchitelstvo-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/muchitelem'], .term-highlight[href^='/ru/term/muchitelem-']
Оригинал
Перевод
P. 313

Symbolum XLI

Nec periculosa minùs est ambitio ob timores
nimios, atque ob suas appetitiones circa ea præsertim , quæ ingeniosè & per vim obtinuit. Nullum medium timor suggerit <…>. [p. 314] Idem quoque Machiavelli doctrina consulit, cujus discipuli immemores facti Davidis, qui in domum et familiam Saülis inquisivit, ut suam iis misericordiam impartiretur, exemplis utuntur quoranda tyrannorū, perinde quasi non omnes malis iis artibus pessum iissent, si quis fortè evasit incolumis, id ideo fuit (ut mox dicemus) quia eas in meliores convertit. Regna pleraque usurpatione primum incrementa sumpserunt, posteà tueri se coeperūt justitia, & cum tempore paulatim facta sunt legitima. Extrema violentia, extremum periculum est. 

Л. 115 об.

Символ 41

Не безбедно же есть властолюбие, еже и боязни ради прочиих, и своих ради похотей раждается, наипаче аще что насилием или хитростию приобретеся. Ни единоя отрады не дает страх чуждый <…>. Тожде и Махиавелля учение советует, его же учения держащийся князие, не помняще надело Давыдово, иже дом и все сродство Саула того ради изыска и истяза, дабы свое им явил м[и]л[осе]рдие, образом некиих мучителей последуют; аки бы не вси таковыи своею хитростию в погибель обратилися. Аще же кто от них цел сохранен есть, сие того ради получи, яко хитрость свою на правду претвори. Ц[а]рствия некия первее насилием возрастоша, потом же правдою начаша себе сохраняти, и по времени законная сотворишася. Крайнее же насилие крайняя беда есть <…>.

P. 315

Suadet porrò ambitio nimia Populi libertatem opprimere, subigere Nobilitatem, potentiorum vires infringere, & ad auctoritatem Regiam reducere omnia: existimat enim tum securiorem se fore, cùm fuerit absoluta, & subditos magis in servitutem redegerit ; grandis error, quo adulatio animos occupat Principum , eosque gravibus periculis objicit. Modestia est, quæ conservat Imperia, dum nimirum Princeps suam dominandi cupiditate ita corrigit, ut dignitatis suae potestatem. Nobilitatis amplitudinem, & populi libertatem intra rationis liimites coërceat: neque enim diu stare poterit Monarchia, cui de Aristocratia et Democratia aliquid admixtum non fuerit. Potestas absoluta tyrannis est; qui illam quærit, exitium suum quærit. Huc denique Principi sunt omnia reducend, ut us , qus sub imperio sunt, non tyrannum, sed Patrem familias, aut Regem agere videatur, & rem non quasi Dominus, sed quasi Procurator et Prefectum admumistrare, ac moderate vivere, nec quand nimium est, sectari *.

[*Arist[oteles]. Pol. l.5. c.11]
 

Л. 116

Понуждает к тому излишнее властолюбие отъяти свободу людем, покорити стареишине, велможам сломити силы, и вся к единовластителству устроевати. Разумеет бо властолюбец, яко безбеднейший будет, егда сам вся одержит, и людей болшою работою отяготит. Но се великое заблуждение, вне же ласкателие с[е]рдца княжие вводят, и купно их в великия беды ввергают. Обаче кротость сохраняет Ц[а]рствия, егда Ц[а]рь тако своя похоти управляет, яко и достоинства своего власть и честь велмож своих, и свободу народа в добром разума определении содержит. Не может бо долго пребывати Монархия, аще что от Аристократии и Демократии премешеннаго себе не имеет. Совершенное и самоволное единовластителство есть мучителство, его же аще кто ищет, ищет погибели своея. Вся убо якоже Аристотель тако устроевати подобает, да Ц[а]ря людие не мучителем, но Господарем нарицают; и да вся творит не яко Г[оспо]д[а]рствующий, но яко домовит и иконом, да живет в мерности, и всего еже излишнее есть да хранится. 

Р. 84

Ultimum, Aristotelem approbare: & hodieque alibi esse. De Aristotele, non mirum: Graecus & liber, regna amat proxima libertati. De usu [р. 85] hodierno aut nupero, leve est: nam praeponderant exempla alia, & pro uno Electionis, centena sunt Successionis. Quae vis hic igitur? Quod si illud dicatur, etiam nunc melius regi aut crescere regna ab Electione: magnum fit, sed non dicetur, & oculi ac sensus refutabunt. Ego vero amplius dico, ubicumque bonum & laudabile regnum fuit , in Perside , in Macedonia, in AEgypto, in Sinensibus , in Hebraeis ipsis, Successionem valuisse: etiam in Romanis, quoties Principum liberi aut genitura , aut (quod laxius) adoptione essent. Iterumque amplius dico, nec fuisse ulla Comitialia regna, nec fore diuturna. Exoritur semper aliquis, animo & consilio inter Principes maior, qui creditum uni sibi regnum, suis stabilit gratia, arte, praemio: & vis interdum adhibetur. Dania & Bohemia ostendunt, alia magna regio fortasse ostendet. Sed in fine non me teneo, quin Nicetae etiam verba, & ego eius sensibus, subscribam. Exclamat: O quanto deterius est multorum suffragium & electio, quam unius! Tu inclytum Romanum imperium, & gentibus adoranda maiestas, quos tyrannos pertulisti? quales amatores te petierunt? quibus substrata, tui copiam fecisti? quales corona, & diademate, & puniceo vestitu exornasti? Graviora utique tulifti , quam Penelope procorum illa frequentia obsessa. Res ita habet. Romanum imperium statim a Claudio, qui primus a milite electus eft, & fidem eorum praemio pigneravit, in vilissima capita & pessima hac Eleclione venit: Electione, an palam Emptione? Nam & hoc scimus velut sub hasta, vaenale pependisse: & non aliud magis clarum certumque exitium rei Romanae fuisse. Sed exempla quaedam Electionis videamus, bonae aut malae mixtim.

Л. 47 об.

Аще же речеши: чесо убо ради Аристотель лучше похваляет избрание, нежели наследие? Не чудися тому: ибо [л. 48] грек был и свободу любил, и того ради избрание паче наследия предъпочитал, имел же к тому некия вины и образы предпочитания; а ныне, аще бы тои же Аристотель жил, похвалял бы паче наследие, нежели избрание, ибо ныне много болшие суть вины и множайшие образы, их же ради наследие паче избрания предпочитати подобает, и против единыя вины и единаго образа избрания мощно обрести сто вин и сто образов наследия. Аще же кто речет, яко и ныне лучше управляются и возрастают тая государства, идеже царь бывает по избранию, то явная ложь есть; то всякий не точию слышит, но и очима видети может; обратим убо очи наши на Персиду, на Македонию, на Египет, на Синейскую и на жидовскую земли; увидим, яко и прежде не иныя ради вины тако процветаху и разширяхуся, точию того ради, яко на[следием] управляеми бяху; такожде и римское государство всегда лучшим благополучием процветало, егда в нем царие по наследию, а не по избранию царствовали; а где по избранию царие бывали, тамо ни едино же царство было долголетно, ибо всегда обретался в государствах един некий от началнейших князей, разумом и советом иных превосходящий, который, избранием прием власть царскую, не точию сам оную крепко в руках своих держал, но еще за живота своего всякими образы тщался на ней утвердити детей своих или других наследников, и тако избрание удобь прелагается в наследие; имамы во образ сея вещи Данию, и Богемию, и прочая государства, идеже прежде избранием поставлялся, ныне же наследием бывает король; не подобает же зде умолчати словес Никиты Хониятского, историка греческаго, который о избрании тако глаголет: О, коль худейшее есть многих хотение и избрание, нежели единаго; ты, преславное царство римское и всех народов едина похвала, колико мучителей претерпело еси, колико неистовых рачителей [л. 48 об.] устремляхуся безстудно на тя; колико насилников насилием угнетаху тя; каких венцем, диадимою и порфирою украшало еси; воистинну, много тяжайшую беду претерпело еси, нежели Пенелиопа от безстудных женихов своих. Истинну глаголет Никита: ибо от избрания на царство Клявдия (который был от простаго солдата) часто избираеми бяху на царство велми худыи человецы; аще же истинну речем, засвидетелствуем, что сень точию и имя избрания было вещи, юже самою купование и продояние власти царския силу имело, и таковаго ради избрания область царства римскаго погибе; но кроме вышереченных образов хощу зде и иные предложитии.

P. liij

On peut distinguer trois sortes de gouvernemens ; le républicain, le monarchique, le despotique. Dans le républicain, le peuple en corps a la souveraine puissance. Dans le monarchique un seul gouverne par des loix fondamentales. Dans le despotique, on ne connoît d’autre loi que la volonté du maître, ou plutôt du tyran. Ce n’est pas à dire qu’il n’y ait dans l’univers que ces trois especes d’états ; ce n’est pas à dire même qu’il y ait des états qui appartiennent uniquement & rigoureusement à quelqu’une de ces formes ; la plupart sont, pour ainsi dire, mi-partis ou nuancés les uns des autres.

De l'esprit des lois. T. 1 (1757)
Charles Louis de Montesquieu
С. XIV

Правление можно разделить на три рода, народное, самодержавное и самовластное. В народном правлении народ весь вместе имеет верховное могущество, в самодержавном одна особа управляет по принятым за основание законам, а в самовластном не знают другаго закона, кроме воли Государя или лучше сказать мучителя. Сим разделением не утверждается того, что бы о всей вселенной были только сии три рода правлений, как не говорится здесь и того, что бы находилися такие государства, которыя бы единственно и в точности принадлежали к одному какому нибудь из сих учреждений; но большая из них часть суть, так сказать, полсмешены или одни другим подтенены.

О разуме законов (1775)
Шарль Луи де Монтескье
P. 21

En effet, son règne de quarante-deux ans produisit des calamités sans nombre, que ses propres sujets partagèrent avec les autres nations. Tyran farouche & implacable, il vouloit règner par la terreur.

C. 28

В самом деле, 42-летнее его царствование произвело бесчисленные бедствия, в коих с прочими народами участвовали также и собственные его подданные. Сей государь, будучи свирепым и неупросимым мучителем, хотел царствовать над народом своим одним только страхом.

P. 271

Il viola audacieusement ses promesses, retint le roi prisonnier, disposa des charges & des finances, amassa des trésors, pour affermir sa domination, & devint un tyran avec l’autorité royale qu’il exerçoit à son gré.

C. 329

Нарушает обещание, удерживает Короля в полону, раздает чины, истощевает казну государственную, по своей воле собирает великия деньги, дабы укрепить власть свою преобращается в мучителя, и поступает с народом как Государь.

P. 449

Buckingham courut dire au duc que la nation l’avoit proclamé. Le prince, en présence de la multitude, affecta une fidélité inviolable au souverain, exhorta même le peuple à l’imiter sur ce point. On l’assura qu’on ne vouloir [p. 455] point d'autre roi que lui. <…> Leur mort mit le sceau à l’usurpation du tyran.

C. 27

Букингам бежит со уведомлением к Рихарду, что вся Англия единогласно избрала его Государем. Появляется последний, кажет притворную верноcть ко Эдуарду пятому, убеждает народ, дабы ему подражал; но слышит говорящаго, что не хотят иметь ни кого кроме его самодержцем. <…> Кончина их довершает хищничество мучителя.

p. 419

Tyrannus strenuus & virtute praeditus, ut tyrannidis opes firmet, alere factiones inter subditos, & boni publici amantes tollere debet.

л. 368

Мучитель скорый и силный, да утвердит свое свирепство, любити лукавство между подданными, а общих благ любителей искореняти.

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!