начальствующий

.term-highlight[href='/ru/term/nachalstvuuschih'], .term-highlight[href^='/ru/term/nachalstvuuschih-'], .term-highlight[href='/ru/term/nachalstvuuschie'], .term-highlight[href^='/ru/term/nachalstvuuschie-'], .term-highlight[href='/ru/term/nachalstvuuschii'], .term-highlight[href^='/ru/term/nachalstvuuschii-'], .term-highlight[href='/ru/term/nachalstvuuschago'], .term-highlight[href^='/ru/term/nachalstvuuschago-'], .term-highlight[href='/ru/term/nachalstvuuschii-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/nachalstvuuschii-1-']
Оригинал
Перевод
P. 133

§. 5. Ast circa definienda singularum rerum pretia alia quoq; considerari sueverunt. Et inter eos quidem, qui in naturali libertate invicem vivunt, rerum singularium pretia non aliter, quam contrahentium conventione definiuntur. Quippe cum illis liberum sit alienare aut adquirere, quæ velint; nec communem habeant dominum, qui eorum commercia moderetur. Ast in civitatibus duplici modo pretia rerum definiuntur; uno per decretum superioris aut per legem <…>. 

C. 274

5. А В ОПРЕДЕЛЕНИИ ВСЯКИХ ЕДИНСТВЕННО ВЕЩЕЙ ЦЕНЫ, еще и иное разсуждаемо бывает. И между оными, которые в естественной свободе живут дружественно, всяких единственно вещей цена, не инако только по согласию стяжавающих определяема бывает, понеже им свободно тое отдалити, или притяжати что хотят, и общаго не имеют господина, который бы [с. 275] им в их торговлях умеренность и управу чинил. А ВО ГРАДАХ СУГУБЫМ ОБРАЗОМ цена вещей определяема бывает. Первое, ПО УКАЗУ началствующаго или ПО ЗАКОНУ

P. 19

§. 2. Norma illa vocatur Lex, quæ est decretum, quo superior sibi subjectum obligat, ut ad istius praescriptum actiones suas componat. 

C. 37

2. Правило оное именуется ЗАКОН, КОТОРЫЙ ЕСТЬ ДЕКРЕТ ИЛИ УСТАНОВЛЕНИЕ, КОТОРЫМ НАЧАЛЬСТВУЮЩИЙ ПОДЧИНЕННАГО СВОЕГО ОБЯЗУЕТ, ДАБЫ [с. 38] ПО ОНОМУ УСТАВУ СВОЯ ДЕЙСТВИЯ СОГАСОВАЛ. 

S. 232

§139.

Wenn der Regent die Kräfte des Staats mißbrauchet und schwächet; wenn er unüberlegte und fehlerhaftige Maaßregeln ergreift, die gerade das Gegentheil von demjenigen wirken, weshalb die oberste Gewalt in den bürgerlichen Gesellschaften statt findet; so sind es die Unterthanen, welche den Nachtheil davon empfinden. Dahingegen wenn die Unterthanen nachläßig, faul, ungeschickt, unwissend und der Ueppigkeit und Schwelgerey ergeben sind, so, daß sie ihre Kräfte und Vermögen beständig verringern und schwächen; so sind es der Regent und der Staat, die dadurch schwach und unmächtig werden. Nur waltet hierbey dieser Unterschied vor, daß der Regent vermöge seiner obersten Gewalt, tausend Mittel in Händen hat, das Genie, den Fleiß, die Geschicklichkeit und die Lebensart seiner Unterthanen zu bilden und aufzumuntern, so, daß diese Fehler der Unterthanen fast lediglich an der Regierung liegen; dahingegen die Unterthanen in denen allermeisten Staaten aller Mittel beraubet sind, die Mißbräuche und Fehler der Regierung zu verbessern.

C. 187

§128. 

Когда правитель злоупотреблением ослабляет силы общества; когда он предпримет безразсудныя и погрешительныя меры, действующия совсем противно тому, чегодля верьховная власть в гражданском обществе учинена, то подданные суть ощущающие вред сей. Напротив того ежели подданные леностны, не радивы, не способны, не знающи, роскоши и сластолюбию толь многопреданы, что собственныя силы свои и имущество безпрестанно разсточают, то чрез сие приводится в безсилие правитель и государство, с такою притом разностию, что первой по силе верьховныя своея власти тысячу средств в руках имеет к образованию духа и жизни подданных своих, как равномерно и к возбуждению прилежания их и способности, так что исправление погрешностей подданных зависит всегда от правительства; как напротив того подданные всех почти государств всячески лишены способов, дабы исправить злоупотребления и не достатки начальствующих.

Fol. c3a

Utinam intelligerent subditi, quanto Principib[us] ipsum imperare constet! Utinam cognoscerent Principes, quam dulce sit in pace vivere! Jurare ausim fore, ut et maxima tum minores erga majores commiseratione, tum majores erga minores invidia afficerentur.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 7

О когда бы подданные уразумели, колико Государям стоит трудов повелевать! а Государи напротив того узнали коль сладко жить в покое! смело божусь, что подчиненные о начальствующих возъимели бы чрезвычайное сожаление, а начальствующие позавидовалиб состоянию подчиненных.

P. 42

QUAESTIO.

Liceatne igitur & deceat, in eventus inquirere, & vates aut divinos consulere?

Non arbitramur: etsi supra tetigi, prudentia aliqua scrutari posse & odorari, quo tendant fata. Sed distinguenda tota res est; & sic habe. Indiciis aut notis, quas vir prudens ex lectione, ex usu, & observatione similium collegerit, aliquid suspicari aut praesumere de fatis, id licet: sed caute, & timide. At ex artibus magorum, ariolorum, divinorum, mathematicorum, & quod aliud tale genus, id vero nefas est, nec divina aut humana lex permittit. Deus palam edicit [Deuteron. ca. XVIII]: Non inveniatur in te, qui ariolos sciscitetur, & observet somnia atque auguria: nec sit maleficus, nec incantator, nec qui Pythones consulat, nec divinos, & quaerat a mortuis veritatem. Omnia enim haec abominatur Dominus. Et nostra divina lex tantum? etiam falsa illa Mahumetis. Ioannes Leo scribit [Lib. III. de Africa]: Magiam & caballisticas artes lege Mahumetica veritas, & velut haereticas haberi. Huius enim, inquit, Alcoranus Omne Divinationum genus vanum esse asserit, Deumque solum arcana nosse. Bene hoc & prudenter Mahumetes: atque omnis bona Respublica damnat. Illa Romana, quot decretis & legibus? notae sunt: nec caussae etiam ignotae, aut diu quaerendae. Eruo istas;

Primam, quod turbant praedictionibus animos, & ad novas aut magnas spes impellunt. Mecaenas apud Dionem, in Oratione ad Augustum de Republica constituenda, digna quam Principes legant [Lib. III]: <...> Divinos & vates in republica esse, prorsus non oportet. Multos enim hi tales, dum vera quaedam, plura falsa proferunt, ad res nouas impellunt. Rem dicit; & quid tam proprium istis, quam magna & blanda praedicere, & animos ad fortunae fastigia attollere? facili nostra credulitate, tamquam peritia, & monitu fatorum (ait Tacitus [I. Histor.]) praedicantur; & cupidine humani ingenii, libentius obscura credi. O veriloquia! inclinamus: & vidi & risi Principes viros, auribus atque animis [Р. 43] in haec pronos, imo alia omnia artium prae his spernentes. At, ut Dio aiebat, turbas & res novas dant. Quis nescit, qui historiam veterem legit? & ad scelus (ait iterum Tacitus [Ibid.]) ab huiusmodi votis facillime transitur. Hinc conspirationes in Principem, aggressiones, deiectiones: & quae copia exemplorum deterreor affirmare. Poeta [Statius] sufficiat, aut veriori nomine hic vates:

Nos pravum ac debile vulgus

Scrutamur penitus superos. hinc pallor, & irae,

Hinc scelus, insidiaeque, & nulla modestia voti.

Apollo veriora dicta numquam dedit.

Sed caussa altera, Fallacia. Nihil in praedictionibus istis firmum, nihil ex arte certa (quidquid assimulent) haustum; & qui veriora dixisse videntur, a Geniis habent. Sed ipsi quam ament & gaudeant nos fallere, id quoque scimus. Quid, quod vel inviti etiam fallunt? neque enim sunt omniscii, & quamquam subtiles, & arcanorum Dei per notas scrutatores; tamen aberrant, & abyssum illam Fati non pervadunt. Itaque bene iterum Tacitus [X. Histor.]: Mathematici, genus hominum potentibus infidum, sperantibus fallax. Certe utrumque; nam & potentes destituunt aut decipiunt, alio transgressi; & vanitatibus fallunt. Patere (ait iocose Seneca) aliquando Mathematicos vera dicere. Patior; & tot sagittas cum emittant, unam tangere, aberrantibus centenis. Enimuero ridiculi Principes, qui huc se donant. Vide Agrippinam, Neronis matrem [Tac. XII. Annal.]: quae mortuo Claudio, domi eum aliquamdiu tenuit, & famam de morte suppressit, ut progressui scilicet & auspiciis tempus prosperum, ex monitis Chaldaeorum, attentaret. O dii deaeque, tetigit! quam salutaris ille rector, quam diuturnus, quam illi & sibi laetus etiam fuit! Bellum aliud in Niceta Choniate, prudenti illo (fatendum est) historiae scriptore. Tangit vitium sui (utinam non & nostri!) aevi, atque ait: Nostris temporibus Imperatores Nil Sine Praescripto Astrologorum agunt: & rebus gerendis dies atque horas eligunt, ut sidera dictarunt.

Л. 22 об.

Вопрос

Подобает ли християнину о будущих испытовати и пророков или иных тайнозрителей о том вопрошати?

Рекох вышше, яко невозбранно есть с разумом разсуждати и проразумевати будущая. И аможе смотрение Божие влечет, тамо преклонятися; что муж благоразумный, от чтения книг, от искуства и от предыдущих вещей удоб познати может. Обаче верити будущим со опаством и страхом подобает: многажды прелщают; художества ко познанию будущих не подобает употребляти ни единаго, такожде не подобает приходити до волхвов, до ворожбитов, до звездочетцов [л. 23] и не вопрошати их о будущих. Вси бо множае лгут, нежели истинствуют. Аще же иногда и правду рекут, обаче того ради, дабы потом много лжи вера была данна. Того ради и Бог еще в ветхом законе заповеда до сицевых приходити. Глаголет бо, да не последуете утробным баснем, и к волхвом не приходите, и не осквернитеся в них, и паки душа, яже аще последует утробным баснем или волхвом, погублю ту душу от людей ея1. Не точию ж Бог, но и слуга диаволский Магомет заповедает во Алкорании своем чернокнижнаго2. Глаголет бо, яко един точию Бог ведает будущая. И не токмо Магомет, но и всякий разумный народне терпит в себе имети сицевых прелестников, и не без вины оное.

 

Первая вина: яко таковыи человецы, паче же прелестницы, часто пророчеством своим велие между народом творят смущение; до новых и великих вещей народ возбуждают обещанием будущих. Меценас, пишушщи до Августа кесаря римского о устроении речи посполитой4 сице глаголет: провидцов и пророков отнюдь не треба держати в речи посполитой, ибо сицевыи, сказавше едину вещь праведно, потом много лгут и часто народ смущают. Истинну глаголет, яко нецыи человецы, хотяще себе прозорливыми показати, зело того любят, кто им веру емлет, и обещают ему зело великая и благополучная; он же их почитает и пред иными похваляет, яко тайнозрителей будущих вещей. Но се есть велие безумие, самому Богу5 противное. Видех аз и смеяхся мужей знаменитых и великих, иже не точию уши, но и души своя преклоняют к волхвом и возвестителем будущих; последуют, паче всего любят их. Обаче что Меценас, то и Дио глаголет: [л. 23 об.] Яко человецы, возвещающии будущая, часто великим мятежам виновны бывают. Ведомо то всякому, чтущему древние истории, наипаче Тита Ливия и Тацита, иже глаголют: Кто послушает человеков, сказующих будущая, той готов на всякое беззаконие, отсюду бо раждаются молвы, коварство, ковы и убийство6.

Вторая вина: прелесть. Ибо сицевые пророчества ничтоже в себе имеют известно. Аще же кто неложно будущая сказует, мню, яко от бесовского откровения то творит.

Но речеши: како убо мнози и святые мужие прорицаху будущая?

Ответ: разумный человек удобь познати может, кто пророчествует духом Божиим, и кто духом бесовским; аще духа Божия имеет, той всуе ради малыя вины ничтоже о будущих глаголет, точию ради зело великия нужды, а пророчествующия духом диавольским не стыдится и о худшей вещи прорицати, убо от сего знамения и от протчих подобает познавати духа Божия и духа лестча: мнози бо, по свидетелству самого Христа Господа, лжепророцы изыдоша в мир; сицевые иногда хотяще прелщают нас, иногда же и нехотяще, ибо и сами часто прелщаются о знамении тех, от нихже познают будущая, и никогда могут постигнути бездну судеб Божиих. Того ради добре и праведно написа Тацитус: математики, сиречь звездочетцы, господам лгут и надеющихся прелщают. О них же и Сенека филосов аще и жартой, обаче истинно глаголет: иногда и математики могут истинну рещи и подобны суть тем стрелцам, которые, три стрелы в цель испустивши, единою точию в цель ударяют. Сего ради вижд, како посмеятелныи суть человецы, паче же началствующии7, иже сицевыми прелестьми водятся. Никита Хонеят преславный историк, описуючи век тот, в онже живяше, сице глаголет: нашего века повелители без соизволения звездочетцов ничтоже творят, и аще что хощут делати, день и час избирают, смотря на звезды.

1 В финальной редакции: «да не обрящется у вас волхвуяй волхвование, ни чародей, ни обоятель, ни смотряяй во утробу и волхвуяй, ни вопрошаяй мертвых, вся бо сия мерзость Господеви, и паки душа, яже аще последует утробным баснем или волхвом, погублю душу ту от людей ея»; здесь же маргиналия: «Левит 19 Левит 20»

2 В финальной редакции: «художества чернокнижнаго и волшебнаго»

3 В финальной редакции: «всякая разумная речь посполитая»

4 В финальной редакции: «государства»

5 В финальной редакции: «убийства на князей и государей».

6 В финальной редакции: «на высоких властех сущии»] 

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!