отечество

.term-highlight[href='/ru/term/otechestva'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestva-'], .term-highlight[href='/ru/term/otechestvu'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestvu-'], .term-highlight[href='/ru/term/otechestve'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestve-'], .term-highlight[href='/ru/term/otechestvom'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestvom-'], .term-highlight[href='/ru/term/otechestvo'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestvo-'], .term-highlight[href='/ru/term/otechestvo-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestvo-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/otechestvu-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestvu-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/o-te-chestvu'], .term-highlight[href^='/ru/term/o-te-chestvu-'], .term-highlight[href='/ru/term/otechestva-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/otechestva-1-']
Оригинал
Перевод
P. 370

Isti, inquam, Advocati, Patroni, scriptores, lictoresque (nam Iudices, quia eos constituis, vereor nominare) adeo numerum superant, ut pauciores sint agricolae, pauciores, qui in mercatura vertuntur, regnumve custodiunt. Unde vero tanta illa gens vivit, nisi ex iniuria populi, ex clade & sanguine miserorum? Eo quidem maiori reipublicae detrimento; [p. 371] quod si inter pauciores, sed spectati candoris, advocationum munus esset, tot illa ingenia <…> melioribus studiis ornarent patriam <…>

Argenis (1621)
John Barclay
III, 16, 96. С. 229

Сих, говорю я, поверенных, стряпчих, подъячих, и ходоков (ибо судей, которых Ваше Величество определяет, боюсь в то ж число включить) так уже умножилось, что весьма меньше земледельцов, весьма мало стало купцов, и воинов охраняющих государство. Откуду ж толикий сонм [c. 230] препитание свое имеет, как не от обид народу, и как не от погибели и не от крови бедных людей? Но еще тем с большим вредом обществу, что ежели б на немногих, но ведомаго усердия, должность поверенных была положена; то б оныи разумы <…> полезнейшими делами украсили свое отечество <…>

T. 5. P. 338

Le plus pressant intérêt du chef, de même que son devoir le plus indispensable, est donc de veiller à l’observation des lois dont il est le ministre, & sur lesquelles est fondée toute son autorité. S’il doit les faire observer aux autres, à plus forte raison doit-il les observer lui-même qui jouit de toute leur faveur. Car son exemple est de telle force, que quand même le peuple voudroit bien souffrir qu’il s’affranchît du joug de la loi, il devroit se garder de profiter d’une si dangereuse prérogative, que d’autres s’efforceroient bien-tôt d’usurper à leur tour, & souvent à son préjudice. Au fond, comme tous les engagemens de la societé sont réciproques par leur [p. 340] nature, il n’est pas possible de se mettre au-dessus de la loi sans renoncer à ses avantages, & personne ne doit rien à quiconque pretend ne rien devoir à personne. Par la même raison nulle exemption de la loi ne sera jamais accordée à quelque titre que ce puisse être dans un gouvernement bien policé. Les citoyens mêmes qui ont bien mérité de la patrie doivent être récompensés par des honneurs & jamais par des privileges : car la république est à la veille de sa ruine, si-tôt que quelqu’un peut penser qu’il est beau de ne pas obéir aux lois. Mais si jamais la noblesse ou le militaire, ou quelqu’autre ordre de l’état, adoptoit une pareille maxime, tout seroit perdu sans ressource.

С. 15

Нужнейшая польза начальника равно как и необходимый долг его смотреть, чтоб наблюдаемы были законы, которых он правитель, и на коих основана вся власть его. Ежели он должен стараться, чтоб другие наблюдали их, тем больше должен сам исполнять оные, когда он пользуется всеми их выгодами; его пример столько важен, что хотя бы сам народ хотел дозволить снять с себя иго закона, и тогда бы он должен был беречься пользоватися толь опасным преимуществом, которое другие тотчас бы устремились похитить в свою очередь и по большей части во вред ему. Как в самом деле все обязательства общества по существу своему суть взаимны, так и не можно выходить из под закона не отметая пользы его, и никто тому ничего не должен, кто думает быть сам никому ничем не должным; для сей то самой причины, никакое выключение из под закона, ни под каким видом никогда в правлении порядочным не дозволится. Самые заслужившие отечеству граждане должны получать в награду чести, а никогда преимущества: по тому как правление уже при самом упадке как скоро только кто ни есть может вздумать, что хорошо не повиноваться узаконению. Но ежели когда либо дворянство или воинство, или какой другой чин в обществе присвоит сие правило, тогда все погибло безповоротно.

P. 432

<…> il étoit dans des agitations continuelles, à cause du dessein qu’il avoit formé de trahir sa patrie <…>.

C. 25

Он терзаем был непрестанным безпокойством в разсуждении того, что имел намерение изменить своему отечеству <…>.

Спарта (1769)
Луи де Жокур
P. 434

Il n’y avoit à Sparte aucune loi constitutive ou civile ,  aucun usage qui ne tendît à augmenter les passions pour la patrie, pour la gloire, pour la vertu, & à rendre les citoyens heureux par ces nobles passions.

C. 39

В Спарте не было ни одного положительнаго , ни гражданскаго закона, ниже обыкновения, которое бы еще больше не разпаляло любви к отечеству, к славе и к добродетели, и не [с. 40] споспешествовало бы посредством сих страстей благополучию граждан.

Спарта (1769)
Луи де Жокур
P. 908

Charondas de Catane s’occupa de la politique, & dictoit ses lois dans le même tems que Zaleucus faisoit exécuter les siennes. Les fruits de sa sagesse ne demeurerent pas renfermés dans sa patrie, plusieurs contrées de l’Italie & de la Sicile en profiterent.

Grec (1757)
Louis de Jaucourt
C. 29

Харонд Кашанский упражнялся в политике, и давал свои законы в то же самое время, в которое Залевк вводил свои. Плоды его премудрости не в одном его отечестве заключены были, но многия страны Италии и Сицилии оными пользовались.

P. lxxxiii

Pour l’intelligence des quatre premiers livres de cet ouvrage, il faut observer que ce que j’appelle la vertu dans la république, est l’amour de la patrie, c’est-à-dire, l’amour de l’égalité. Ce n’est point une vertu morale, ni une vertu chrétienne ; c’est la vertu politique ; & celle-ci est le ressort qui fait mouvoir le gouvernement républicain, comme l’honneur est le ressort qui fait mouvoir la monarchie.

 

 

De l'esprit des lois. T. 1 (1757)
Charles Louis de Montesquieu
С. I

Для разумения первых четырех книг сего сочинения надлежит примечать, что чрез то, что я назвал добродетелью в общенародной державе разумеется любовь к отечеству; то есть любовь к равенству. Она не значит ни нравственныя, ниже Христианския добродетели; но одну политическую, которая составляет пружину приводящую в движение правление в общенародной державе так, как честь составляет пружину самодержавнаго правления.

О разуме законов (1775)
Шарль Луи де Монтескье
P. 62-63

Cette supériorité d'une ame qui ne connoît rien au - dessus d'elle que la Raison & la Loi ; cette fermeté de courage qui demeure immobile au milieu du monde ébranlé ; cette fierté généreuse d'un cœur sincérement vertueux, qui ne se propose jamais d'autre récompense que la vertu même, qui ne désire que le bien public, qui le désire toujours, & qui par une sainte ambition veut rendre à sa Patrie encore plus qu'il n'a reçu d'elle...

С. 4

Начальныя черты и простейшия краски, употребляемыя умом нашим для начертания образа истиннаго великодушия, суть превосходность души, не познавающей ничего свыше себя, кроме справедливости и закона. Твердая бодрость духа посреди колеблющагося мира не подвижима пребывающа ; благородная гордыня искренне добродетельнаго сердца, которое никогда не предполагает себе инаго воздаяния, кроме самыя добродетели, всегда желает общественнаго блага, и побуждено почтенным честолюбием, стремится воздать отечеству своему более, нежели от него получает.

P. 86

Hoc accepto Cantemirus cum caeteris Baronibus redire in patriam constituunt: sacramento et ipse et qui eum Principem postulaverant, mutuo sese obstringunt: ne quis haec consilia Demetrio alterive alicui patefaciat, quae Cantemiro caeterisve apud novum Principem fraudi sint. Tamen, ut leves sunt hominum animi, inventus est, qui quaerendae causa gratiae, quae acta erant, proderet. Ad Galatium inter primos Principi occurrit Cantemirus. Princeps seu dissimulans opportuno tempore vindicanda, seu non ita inique ferens competitorem, quem vicisset, fuisse Cantemirum, ut nunc erat, componendis turbis perquam necessarium virum, gratanter accipit, et multis verbis (erat enim singulari facundia) quae [p. 88] a Duca erat perpessus tam indigna, miseratus, tyrannidem detestans, illius merita extollens, omnia amplissima a se exspectare iussit, et illico quidem SERDERATUM restituit, Ducatum vero, Iassios cum venerit, daturum se pollicetur.

C. 87

Известясь о сем Кантемир, принимает намерение обще с прочими боярами возвратиться в свое отечество. И для того как самаго себя, так и всех усердствовавших ему в достижении Княжества взаимно обязывает клятвою, дабы ни кто ни Димитрию, ни другому кому либо не открывал сего намерения, чтоб таковой поступок Кантемиру и товарищам его не причтен был от новаго Господаря в коварство. Но поелику люди ко всякой слабости удобопреклонны, то и нашелся один, которой для снискания себе милости, о всем происходившем расказал. Кантемир близ Галаца первый Господаря встречает. Однако Господарь или отлагая мщение до благовременнаго случая, или не столько негодуя на своего, коего уже победил, совместника Кантемира, мужа по тогдашнему времени для укрощения бунтов весьма нужнаго, благосклонно приемлет, и пространными словами (ибо имел особливой дар [с. 89] красноречия) о претерпенных им Кантемиром по напрасну от Дуки нападениях изъявив сожаление, обвиняет тиранна, а его заслуги превознося, обнадеживает всяким ожидаемым благополучием, и тот же самой час возвращает ему достоинство СЕРДАРЯ, приехав же в Ясы обещает ему дать и Гетманство.

P. 225

Il voyoit, au milieu des troubles de la Grèce, sa patrie foible par elle même <…>. [P. 226] Il voulut former une république guerrière, invincible, à l’abri des malheurs qu’entraîne la corruption au-dedans, & de ceux qu’amènent les attaques du dehors. Projet certainement admirable, & mieux exécuté qu’aucun autre plan de législation. Il n écrivit point ses lois : il voulut que l’éducation les imprimât dans les cœurs.

C. 235

Он среди смятений, в каковых тогда была Греция, видел, что отечество его само по себе слабо <…>. Он хотел сделать из него военную республику, непобедимую, огражденную от тех зол, которые рождают внутренний разврат и от тех, которые угрожают из вне государству. План истинно достойный удивления, и исполненный удачнее всех других планов законоположения. Он не писал своих законов: а хотел, чтобы воспитание впечатлевало оные в сердца.

P. 37

Pendant la seconde guerre Punique, la loi Porcia avoit défendu de battre de verges un citoyen Romain. Cet adoucissement aux rigueurs des anciennes lois, devoit élever davantage [p. 38] les sentimens du peuple. Elle ne s’étendoit point aux armées, où les généraux conservèrent le droit de vie & de mort. Ainsi la discipline militaire se soutint dans toute sa vigueur, tandis qu’une législation plus douce ne fit qu’augmenter l’amour des citoyens pour la patrie. Soumis aux ordres absolus de ses généraux, le Romain avoit cette élévation d’âme qu’inspire la liberté. Rendu à ses soyers, il ne sentoit plus que l’empire bienfaisant des lois.

C. 41

Во время второй пунической войны, закон Порциев запретил бить розгами Римского гражданина. Сие умягчение жестокости древних законов, долженствовало еще более возвысить чувствования народа. Оный не простирался на воинство, в котором полководцы сохранили право живота и смерти: таким образом военная наука пребывала во всей своей строгости, в то время, когда кротчайшее законодательство умножало в гражданах любовь к отечеству. Находясь под неограниченным начальством полководцев, Римлянин имел сию высокость души, которую внушает свобода. Возвращенный своему семейству, ничего не чувствовал, кроме благодетельной власти законов.

P. 217

”<...> Les arts circulent dans le monde, comme le sang dans le corps humain ; & peut-être ils établiront leur empire parmi nous, pour retourner dans la Grèce, leur ancienne patrie. J’ose espérer que nous ferons un jour rougir les nations les plus civilisées, par nos travaux & par notre solide gloire”. Ce discours est digne du génie créateur qui préparoit une si grande révolution.

C. 255

«<...> А как все искусства коловращаются в свете на подобие крови в человеческом теле, то может быть учредит он жилище свое у нас для того, чтоб возвратиться им в Грецию, как в древнее их отечество; да я и надеюсь, что мы трудами своими и постоянною славою заставим покраснеть самые просвещенные народы». Сия речь достойна духа того творца, который приготовил такую величайшую перемену.

P. 24

Quintus Cincinnatus après avoir vaincû l'ennemi retourna a sa campagne & la cultiva de ses mains. Action grande ! Il ne trouva plus être utile a sa patrie, il ne voulut point lui être a charge & il fit de son devoir un amusement.

Discours sur les grands hommes (1768)
Friedrich August von Braunschweig-Lüneburg-Oels
С. 46-47

Квинт Цинцинат победя неприятелей возвратился в свою деревню и обработывал поля своими руками. Вот дело достойное великаго! Видя себя более [с. 47] не полезным отечеству и не хотевши быть праздным членом общества, свою должность преобратил он в забаву.

Разсуждение о великих людях (1786)
Фридрих Август Брауншвейг-Люнебургский
P. 34-35

Les prejugés encore sont en grande partie la cause pourquoi beaucoup de personnes trouvent des empêchemens pour se porter à la véritable grandeur. L'un aura des prejugés d'éducation, de famille, de nation, l'autre craindra perdre une partie de sa fortune & préférera le vain éclat d'une charge au nom d'honnet homme, quelquefois par interêt & souvent aussi par foiblesse, comme si par manque de cette charge son mérite se trouveroit affoibli.

L'éducation contribue beaucoup au bien ou au mal.

Discours sur les grands hommes (1768)
Friedrich August von Braunschweig-Lüneburg-Oels
С. 66-67

Предразсуждения чаще всего бывают преградою к великости: исполненный предразсуждений воспитания семейства и [с. 67] отечества своего, убоясь потерять мнимое щастие, предпочтет пустой блеск чина имени честнаго человека, думая что недостаток чина в ничто обратить может его достоинства. Воспитание есть главнейшею причиною преклонения человека к добру или злу.

Разсуждение о великих людях (1786)
Фридрих Август Брауншвейг-Люнебургский
P. 313

On convint que le Czar rendroit Asoph avec les munitions & l’artillerie ; que le port de Taganroc seroit démoli; que le Roi de Suede ne seroit point inquiété par le Czar s’il retournoit dans ses Etats. Dès que le traité fut signé, les Russes acheterent des Turcs les vivres qui leur manquoient.

C. 62

В то время соглашенось, чтобы Государь отдал под турецкую державу город Азов; чтоб гавань в Таганроге совсем раззорить; чтоб Король Шведский не был обезпокоиван во время возращения его в свое отечество, и как скоро трактат подписали, то Россияне покупали у Турков съестные припасы, в которых имели совершенный недостаток.

S. 150

61. Ihm ists allezeit um irgend ein gründliches, bürgerliches oder sittliches, Gut zu thun: zum Ex. sein Vaterland tugendhafter zu machen, dessen Frieden und Freiheit zu erhalten; seine Arme zu beschäftigen, die Feldwirthschaft, und Ländereyen, zu verbessern, die Handlung zu befördern, das Laster zu kämpfen, Gewerbsamkeit und alle mechanische Kenntnisse zu befördern, *damit sie der Gegenstand der Vorsorge der Regierung, und der Segen und Ruhm des Volkes werden.*

[Примечание: выделенный * * фрагмент переведен с большими сокращениями и весьма неточно].

С. 117

61. За главнейшее правило поставляет делать всякому добро и всюду наблюдать справедливость, на пример: благоразумием своим доставлять отечеству своему пользу, наблюдать тишину и вольность, ревностно исполнять свою должность, возстановлять торговлю, удобрять землю, истреблять пороки, разпространять науки и стараться о благосостоянии народном.

S. 36

Ich habe es dir schon gesagt, und wiederholle es hier noch: man muß mit den Menschen in Friede zu leben suchen. Du kannst bey deiner gefaßten Meinung bleiben; wenn du sie für gut hältst, doch ohne die Meinung anderer zu verwerfen, ausser es beträfe deine Ehre, oder den guten Namen deines Nebenmenschen, die Tugend, deinen Fürsten und dein Vaterland.

C. 39

Я уже тебе сказал, но и еще повторяю, что надобно стараться жить с людьми в мире. Ты можешь оставаться при своем мнении, ежели почитаешь оное добрым, и однакож не отвергать мнения и других, разве оно касается твоей чести или добраго имени твоего ближняго, или [c. 40] добродетели, Государя, или отечества твоего.

S. 263

Er muß ordentlich in seinem Betragen, und von einem untadelhaften Lebenswandel seyn, um seine Tugend in Credit zu setzen. Höchster Eifer für sein Vaterland, die Religion und die Tugend muß ihn beseelen; er muß so viel, als in seinen Kräften steht, zur Milderung und Tilgung des allgemeinen und einzelen Elendes beytragen; das Laster mit Strenge strafen; mit Großmuth das Verdienst belohnen; Billigkeit muß die einzige Richtschnur seiner Handlungen seyn; er muß bestrebsam, wachbar und unermüdet für das Wohl seines Fürsten, seines Vaterlandes, für das Glück des Einzelen arbeiten. Er muß seine Ruhe für den Dienst, den Fürst und Staat von ihm fodern, aufopfern; er muß für die Rechte seines Fürsten wachen, und für die Erhaltung des Ganzen sorgen. 

Der Mann, dem der Fürst das Richteramt über sein Volk anvertraut hat; den er zum Befehlshaber seiner Kriegsleute machte; mit dem er [S. 264] die Last der Regierungssorgen theilte, ist so unumgänglich an die Erfüllung dieser Pflichten gebunden, daß ihn schon das geringste Versehen gegen dieselben strafbar, und der Würde unfähig macht, die er bekleidet. Nur durch die genaueste, treuste Erfüllung dieser Pflichten wird er seinem Sturze ausweichen, und die Ungnade des Fürsten vermeiden, sich mit Würde auf seinem Posten erhalten, und dauerhaften Ruhm erwerben.

C. 308

Он должен быть в поведении своем порядочен и жизни безукоризненной, дабы привесть в уважение добродетель свою; высочайшая ревность к отечеству, религии и добродетели должна одушевлять его; он должен по возможности сил своих споспешествовать к облегчению и искоренению как всеобщей, так и частных людей бедности; порок строго наказывать, заслуги великодушно награждать; справедливость должна быть единственным правилом деяний его; он должен старательно, бдительно и неутомимо трудиться о благе Государя своего, отечества, и о щастии каждаго человека; жертвовать спокойствием своим службе, требуемой от него Государем и государством; бдеть о соблюдении [c. 309] прав Государя своего и печься о сохранении целаго. 

Тот муж, которому Государь вверил звание судии народа своего, котораго сделал полномощным начальником своих войск, и с которым разделил бремя правления, толь необходимо обязан к исполнению сих должностей, что самое малеишее упущение оных делает его наказания достойным и неспособным к тому достоинству, которым он облечен. Точным и вернейшим только исполнением сих должностей избегнет он низпадения и немилости Государя, удержаться достойно на своей степени и снискать неувядаемую славу.

P. 10

Les bonnes institutions sociales sont celles qui savent le mieux dénaturer l’homme, lui ôter son existence absolue pour lui en donner une relative, & transporter le moi dans l’unité commune ; en sorte que chaque particulier ne se croye plus un, mais [p. 11] partie de l’unité, & ne soit plus sensible que dans le tout. Un Citoyen de Rome n’étoit ni Caïus, ni Lucius ; c’étoit un Romain : même il aimoit la patrie exclusivement à lui.

С. 9

Лучшия гражданские учреждения суть те, которыя наиболее обезображивают человека; отнимают [с. 10] у него независимое существование; дают существование относительное, и переносят слово Я в единицу общую, так, что каждый человек не почитает себя единым, но частью общества, и чувствителен токмо к целому. Римской гражданин не был ни Кай, ни Луцилий, но Римлянин: он любил отечество свое, изключая себя.

P. 13

L’institution publique n’existe plus & ne peut plus exister, parce qu’où il n’y a plus de patrie il ne peut plus y avoir de citoyens. Ces deux mots, patrie & citoyen, doivent être effacés des langues modernes.

С. 13

Народное учреждение не существует более, и не может существовать; потому что, где нет отечества, не может там быть и граждан. Сии два слова: отечество и гражданин, должны быть истреблены из языков нынешних времен.

P. 281

<...> Rex populo usque adeo charus fuit, ut Pater Patriae vulgo appellaretur.

C. 214

Король народу тако любимыи, яко отец отечества обще именован был.

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!