правосудие

.term-highlight[href='/ru/term/pravosudiya'], .term-highlight[href^='/ru/term/pravosudiya-'], .term-highlight[href='/ru/term/pravosudii'], .term-highlight[href^='/ru/term/pravosudii-'], .term-highlight[href='/ru/term/pravosudiu'], .term-highlight[href^='/ru/term/pravosudiu-'], .term-highlight[href='/ru/term/pravosudie'], .term-highlight[href^='/ru/term/pravosudie-'], .term-highlight[href='/ru/term/pravosudie-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/pravosudie-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/pravosudiem'], .term-highlight[href^='/ru/term/pravosudiem-'], .term-highlight[href='/ru/term/pravosudiya-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/pravosudiya-1-']
Оригинал
Перевод
T. 5. P. 338

Il est important de remarquer que cette grande regle de justice, par rapport à tous les citoyens, peut être fautive avec les étrangers ; & la raison de ceci est évidente : c’est qu’alors la volonté de l’état, quoique générale par rapport à ses membres, ne l’est plus par rapport aux autres états & à leurs membres, mais devient pour eux une volonté particuliere & individuelle, qui a sa regle de justice dans la loi de nature, ce qui rentre également dans le principe établi : car alors la grande ville du monde devient le corps politique dont la loi de nature est toûjours la volonté générale, & dont les états &peuples divers ne sont que des membres individuels.

С. 10

Нужно ли теперь примечать, что всякое правило правосудия достаточное в разсуждении сограждан, может быть худо в разсуждении чужестранцов и доказательство сего ясно; потому что тогда воля общества хотя общая в разсуждении своих членов, но не есть тоже в разсуждении других обществ и тех членов, а становится тогда для них волею участною, которая свое правило справедливости берет от закона природы, что так же равно входит в первоутвержденное правило: для того что тогда уже весь свет становится тело народное, котораго закон природы есть воля общая, и все общества и разные народы суть тогда уже его члены.

T. 5. P. 338

Ces prodiges sont l’ouvrage de la loi. C’est à la loi seule que les hommes doivent la justice & la liberté. C’est cet organe salutaire de la volonté de tous, qui rétablit dans le droit l’égalité naturelle entre les hommes. C’est cette voix céleste qui dicte à chaque citoyen les préceptes de la raison publique, & lui apprend à agir selon les maximes de son propre jugement, & à n’être pas en contradiction avec lui-même. C’est elle seule aussi que les chefs doivent faire parler quand ils commandent ; car si-tôt qu’indépendamment des lois, un homme en prétend soûmettre un autre à sa volonté privée, il sort à l’instant de l’état civil, & se met vis-à-vis de lui dans le pur état de nature où l’obéissance n’est jamais prescrite que par la nécessité.

С. 15

Сии чудеса суть дела узаконения. Одному лишь узаконению должны люди правосудием и вольностию. А все спасительный глас воли общей возстанавливает в праве между людьми природное равенство человечества. Все глас сей небесный сказывает всякому гражданину правила нужды народной, научает его поступать по законам собственного своего разсудка, и не быть в противоречии самому с собою. Им одним должны говорить начальники, когда они повелевают. Кой бо час человек независимо от законов хочет покорить другаго своей воле, тот самый час он уже выходит из состояния гражданского и полагает себя против того в простой природе, в которой покорности нет, разве из нужды.

P. 164

Un Pere de cette trempe étoit en état de former ses fils. [p. 165] Il voulut qu’on leur donnât la connoissance des choses avant celle des Langues. Il leur parloit aussi souvent de la justice, de la bienfaisance, des loix et du respect qui leur est dû, que de la gloire militaire. Il leur découvroit peu à peu les intérêts de la Pologne. Il les accoûtumoit insensiblement à les défendre par la plume et par la parole: talens fort inutiles dans un Gouvernement absolu; mais extrémement nécessaires dans une République.

С. 11

Такими качествами одаренный отец, в состоянии был воспитывать своих детей. Он желал, чтоб они имели прежде знание в делах, нежели в языках, и разговаривал часто с ними о правосудии, благодеянии, законах и почтении, которое оным  воздавать должно, также о воинской славе; вдохнул в них помалу сведение о пользе Польского государства, и приучил нечувствительно защищать оное пером и устами, которыя знания в самодержавном государстве весьма бесполезны, а в республике необходимо нужны.

P. 174

Un déni de justice ou toute, autre oppression de cette éspéce, n’arrache que des larmes à une Nation douce et subjuguée depuis longtems. Mais une Nation fiere et qui distingue l’obéissance de l’esclavage, n’éteint sa colere que dans le sang.

С. 19

Лишение правосудия и все другие сему подобныя утеснения, приводят кротких и с давнаго времени обремененных игом людей, токмо в слезы; но гордый народ, отличающий послушание от рабства, погашает гнев свой одною токмо кровию. 

P. 210

Lubomirski desespérant de la Justice au Tribunal de son Roi, la chercha dans les armes.

С. 51

Любомирский отчаявшийся получить правосудие от короля, вздумал искать онаго оружием.

P. 349

<...> Rome n’avoit point encore de Loix, ni une forme constante d’administrer la Justice. La volonté seule de ses anciens Rois avoit tenu lieu de Loi pendant leurs regnes; les Consuls & le Sénat en succedant à leur puissance, succederent à ce droit [p. 350] souverain de rendre la justice, & ils regloient leurs Arrêts par les principes de l’équité naturelle, ou par d’anciens usages, ou enfin par les premieres Loix de Romulus & de ses successeurs dont on trouvoit encore de legers vestiges dans les Livres sacrez dont les seuls Patriciens étoient dépositaires.

С. 403

<...> в Риме не было еще положительнаго закона ни образа в отправлении правосудия. Единая воля первых в нем Царей служила законом в их царствовании. Консулы и Сенат вступя в их место, получили и самодержавное в судах право владык Народных. Они составляли их определения, или по узаконению естественной правды, или по древним обычаям, или напоследок по первобытным законам Ромуловым и его преемников, которых находились еще слабыя указания в Священных книгах, кои хранились в рука[х] одних Патрикиев.

P. 85

Il [Marius] fit raser la maison de son ennemi, confisquer ses biens: & pendant que Sylla ajoutoit de grandes Provinces, & des Royaumes entiers à la domination des Romains, il n’eut point de honte de le faire déclarer ennemi de la Republique. Le Senat qui sçavoit ajuster sa Jurisprudence & ses Arrêts à la volonté de ceux qui dominoient n’eut point de peine à le trouver criminel.

C. 105

Он [Марий] приказал разорить до основания дом своего неприятеля, описать все его имении; и между тем как Силла присовокуплял великие Провинции и целые Государствы к Римской Области, он не устыдился объявить его всенародно врагом Республики. Сенат, умея соглашать свое правосудие и [с. 106] свои Определении с волею господствующих Властей, безспорно признал его злодеем.

P. 17

Chez le anciens Germains l’autorité du gouvernement civil étoit très-limitée. Pendant la paix ils n’avoient aucun Magistrat commun & fixe ; c’étoient les chefs ou principaux de chaque district qui rendoient la justice & jugeoient les différends. <…> Leurs rois n’avoient pas un pouvoir absolu & illimité ; leur autorité consistoit plutôt dans le privilege de conseiller, que dans le droit de commander. Les affaires de peu de conséquence étoient décidées par les chefs ; mais les objets d’un intêrêt plus général & plus important étoient soumis au jugement du corps entier de la nation.

С. 23

Власть гражданскаго правления у древних Германцов весьма ограничена была. В мирное время не имели они никакого общаго и определеннаго правительства; главы или старшины каждаго уезда преподавали правосудие и разбирали ссоры. <…> Их короли не имели совершенной безпредельной власти; власть их состояла более в преимуществе советовать, нежели в праве повелевать. Маловажныя дела решимы были главами, а касающияся до общественной пользы и важнейшие предметы подвержены были суду всего народа.

P. 351

Pollio libro VII. de legibus Romanorum refert, legem fuisse sanctissimam, et inde a Consulum initio pro consuetudine in urbe introductam, ut Dictatores, Censores et Imperatores semel, ut minimum, singulis hebdomadis curiam ingressi, de reipublicae statu rationem redderent. Quae lex utinam nostro servaretur aevo! Nemo enim aequabilem omnibus justiciam administrare magis nititur, quam qui futurum cogitat, ut a se ratio muneris reposcatur.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 73

Поллион в седьмой книге о законах Римских повествует, что имелось свято хранимое и даже от начала Консульскаго во обычай введенное узаконение, в следствие котораго Диктаторы, Ценсоры, и Императоры по крайней мере одиножды на неделю, вошед в Сенат, должны были давать отчет о Государственном состоянии. Не худо, ежели бы и в нашем веке тот закон был наблюдаем! Ибо никто не старается больше равновесное всем оказывать правосудие, как тот, который помышляет, что со временем востребуют у него о должности ответа.

P. 443

Cum autem pro gentium provinciarumque diversitate varii fuerint ritus, et leges in singulis diversae; res ipsa loquitur, nullam unquam vel fuisse vel futuram esse regionem tam barbaram, cujus resp[ublica] justiciae tanquam fundamento non fuerit innixa. Qui enim populum absque justicia conservari posse ait atque affirmat; idem pisces extra aquam vivere posse ait atque affirmat.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 5

А как по различию народов и областей разные имелись обряды, и различные в каждой законы; то самая вещь гласит, что никогда не было и не будет ни одной толь варварской страны, которой бы общество на правосудии, яко на основании, не утверждалось: ибо кто говорит и утверждает, что народ без правосудия сохранен быть может; говорит и утверждает, что и рыбы вне воды жить могут.

P. 449

Cum ergo omnium rerum domini appellandi sint Principes, praeterquam [p. 450] justiciae, cujus tantum ministri sunt; cur Principem aut dynastam, qui caussas non secundum divinam voluntatem; sed ad arbitrium proprium judicat, non judicem justum; sed praedonem publicum appellare dubitemus?

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 19

Естьли же всех вещей владыками именовать должно Государей, кроме правосудия, коего и они суть только попечители; то для чего мы державнаго Монарха или Князя, который распри и обиды не по божественной воле, но по собственному произволению судит, не праведным судиею, но всеобщим разбойником назвать усумнимся?

P. 477

At judicum nostrorum in animadvertendo saevitiam minime probo, quae tanta est, ut tyranni potius, per vim necem afferentes, quam Censores justiciam exercentes vocandi jure videantur.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 80

[из письма М. Аврелия] <...> но не хвалю судей, которые в наказании с толикою жестокостию поступают, что тираннами паче, насильно людей убивающими, нежели Ценсорами, законно правосудие исполняющими, кажется, называть их достойно.

P. 691

Quicunque justiciam administrat Princeps, illam exequens, semper inimicos sibi parat, quod cum eorum qui circa ipsum sunt, opera fiat; quanto illi sunt Principi familiariores, tanto sunt odiosiores populo. Etsi enim [p. 692] justiciam generatim cuncti amant: tamen eandem in domo sua exerceri nemo gaudet.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 269

[речь Марка Аврелия к сыну] Государь наблюдающий правосудие, исполняя оное, всегда приобретает себе врагов, исполнение коего поелику чрез находящихся при нем Министров* отправляется, то сколько оные Государю любезнее, столько народу ненавистнее бывают: ибо хотя все вообще правду любят; однако никто хранения оной в собственном своем доме не желает.

*[Примечание: данный термин в оригинале отсутсвует] 

P. 58

The canton of Glaris was formerly subject to the abbess of the convent of Seckinguen in Suabia: the people however enjoyed very considerable privileges, and a democratical form of government, under the administration of a mayor, appointed by the abbess, but chosen among the inhabitants. Towards the latter end of the thirteenth century, the emperor Rodolph I. obtained the exclusive administration of [p. 59] justice; and not long afterwards his son Albert, having purchased the mayoralty, which had insensibly become hereditary, re-united in his person the whole civil and judicial authority. Accordingly that prince, and his immediate descendents the dukes of Austria, oppressed the people, and ruled over them with an absolute sway. In 1350, Schweitz, assisted by Zuric, Lucerne, Uri, and Underwalden, expelled the Austrians from the country of Glaris, re-established the democracy, and restored liberty to the people.

С. 64

Гларийской кантон принадлежал некогда Аббатиссе Секингенскаго Швабскаго монастыря, и народ имел в то время знатныя привилегии. Правление его было демократическое, под дирекциею одного начальника, определяемаго Аббатиссою, но выбираемаго [с. 65] жителями сея земли. Пред концем XIII века Император Рудольф I принял на себя должность отправлять правосудие в сем кантоне; не много спустя после того времени сын его Алберт, приобретши над ним начальство, которое нечувствительно по том учинилось наследным, присоединил себе как гражданскую, так и уголовную власть: почему сей Государь и его наследники, непосредственно за ним следующие, Австрийские Герцоги, притесняли народ и управляли оным самовластно. В 1350 году Швейц, будучи вспомоществуем Цурихом, Люцерном, Ури и Ундервалденом, выгнал Австрийцов из Гларийских земель, возстановил демократическое правление и жителям оных возвратил свободу.

P. 137

L'esprit universel des Loix de tous les paїs est de favoriser toujours le sort contre le foible, & celui qui a contre celui qui n'a rien; cet inconvénient est inévitable, & il est sans exception.

Ce peut être l'effet accidentel des Loix, mais ce n'en est, ni l'esprit, ni l'effet naturel & ordinaire. Otez le mur des loix, ou faites-y brêche; les excès & les violences se multiplieront à vue d'œil. C'est calomnier les Gouvernemens, même les plus imparfaits & les plus défectueux, que de dire, que les noms spécieux de justice & de subordination, y servent toujours d'instrumens à la violences [sic], & d'armes à l'iniquité.

Anti-Émile (1763)
Jean-Henri Samuel Formey
С. 143

Всеобщий дух законов всех земель, есть всегда ободрять сильнаго противу слабаго и того, который лротив его ничего не имеет. Неизбежно неудобство сие, и без изключения. [С. 144] Может то быть случайное законов действие; но ни дух, ни действие натуральное и обыкновенное. Отними стену законов, или сделай пролом в оной; чрезвычайности и насильствия умножатся перед взором глаз. Сказать, что благовидныя имена правосудия и подчиненности всегда служат там орудиеми к насилию, и оружием к неправде, есть поноситъ правительства, даже самыя несовершеннейшия и недостаточнейшия.

Анти-Эмиль (1797)
Жан Анри Самюэль Формей
Р. 128

Cap. IX. {=X}
DE IUSTITIA.
Quam Princeps erga Subditos servet.

Quid enim potius faciat? prima institutio &amp;
admissio regum ab hoc fine fuit. Sine Iustitia
vivere inter nos, id est in Societate, non licet:
ergo aliquis, aut aliqui eligendi, qui huic administrandae praesunt.
Livius [Lib. I.] bene:
Multitudo coalescere in unius populi corpus,
nulla re, quam legibus, potest. &lt;Plane nulla;
haec vinclum est, &amp; ut sic dicam, coagulum:
solve, dissipamur, &amp; ut ferae solitariae,
vagamur. Homerus, qui omnia scivit, de
Iustitia istud [Odyss. ς {=β}]:
ἥ τ᾽ ἀνδρῶν ἀγορὰς ἠμὲν λύει ἠδὲ καθίζει:
Quae coetus hominum cogit, solvitque
vicissim.

Л. 102 об.

Глава 10я
О правосудии, которое царь* должен
подданным** хранити.

Первое избрание и утверждение царей не
иныя ради вины бысть, точию правосудия
ради, без праведнаго бо суда человеком в
дружестве жити невозможно; убо многим в
любве жити хотящим подобает имети над
собою единаго некоего или многих правды хранителей,
о чем сице Ливий: множество
народа никакоже может сочетатися во
едино тело, разве союзом законов.

Р. 128

<Cogit & servat, si servas: solvit, si neglegis & seponis. Mirum & breve, sed verum es> *: nulla re (ad usum provoco) quaecumque [p. 129] Respublica magis florebit aut floruit, quam rigida & immota Iustitia: nulla re magis flaccesset & deficiet, quam illa tali. Haec felicitas regnorum & statuum, interna & externa. Interna quidem, nam quis nescit scelera & flagitia per eam removeri, virtutes promoueri? Externa, quia agri, viae, maria frequentantur, & securitas ubique ac tranquillitas regnant. Boetius egregie [I. De Consol. phil.]: Annum bonum, non tam de magnis fructibus, quam de iuste regnantibus, existimandum. Quid iterum Homerus? [Odyss. T.]

ὥςέ τού ἢ βασιλῆος ἀμύμονος, ὅςε θεουδὴς
ἀνδράσιν ἐν πολλοῖσι καὶ ἰφθίμοισιν ἀνάσσων
εὐδικίας ἀνέχῃσι, φέρῃσι δὲ γαῖα μέλαινα
πυροὺς καὶ κριθάς, βρίθῃσι δὲ δένδρεα καρπῷ,
τίκτει δ᾽ ἔμπεδα μῆλα, θάλασσα δὲ παρέχει ἰχθῦς
ἐξ εὐηγεσίης, ἀρετῶσι δὲ λαοὶ ὑπ᾽ αὐτοῦ:

Ut cum Rex bonus imperat, & metuens Divorum,
In multis populis & fortibus; ille quoque idem
Iustitiam colit: observes & tunc sola terrae
Frucus ferre suos, & fruges fundere, itemque
Faetificare armenta, & pisces exundare:
Nempe ex Justitia; populisque bene atque beate est.

Si attendas, & dilates: quam laudationem urbem Iustitiae non scribas? Ergo felicia regna reddit: eadem alia, si languet aut perit. O pulchrum, cum licet gloriari aut dicere, quod [MLXXXV] Guilielmi, quem Acquisitorem vocant, temporibus in Anglia: Totum regnum puellam onustam auro posse pervadere! Ut possit, Iustitia

[Примечание: 
* выделенный угловыми скобками отрывок выпущен переводчиком]
 

Л. 102

Ни едино бо государьство могло ниже может стояти непоколебимо без правосудия, правосудие [л.103] есть едино благополучие всех царств и чинов внутреннее и внешнее; внутреннее благополучие есть, кто не весть, яко всякое злодеяние и беззаконие правосудием испраздняется, добродетели же утверждаются; внешнее же благополучие есть, понеже правосудие всем всюду свободный творит путь: чрез поля, дубравы и чрез неизмеримую широту морскую; и везде человека безбедствием утешает; о сем Боетий изрядно сице***  глаголет: лето доброе не тако доброе бывает от гобзования и изобилия плодов земных, якоже от правосудия царствующих и господствующих. Согласует сему и Омир преславный стихотворец, сице глаголющий:


Егда царь добрый и боящийся Бога царствует над множеством народа, и ничтоже иное делает, точию правды смотрит; увидиш тогда изобилное гобзование плодов земных, доволные всем овощи, древес умножение, скотов и рыб изобилие, вся же сия Бог дарует правды ради царствующих. 

Аще бы восхотел кто подробну исчислити вся благая, яже от правосудия раждаются, не довлело бы ему времении; слыши, что правосудие творит: во время Гвилиелма короля ангелскаго****: мощно бяше прекрасной и младой девице, украшенной златом, преити единой безбедно чрез всю Англию. Вина же того бяше ничто ино, точию гроза с правосудием.

[Примечания:
*    в начальной редакции (БАН 1.5.42): «владеющий»; затем (ГИМ. Син. 115): «князь»;
**  в начальных редакциях: «подручным»
***  в ИРЛИ. Перетц 204: «сице изрядно»
****  рядом поставлен знак «?»; ошибочно вм. «аглинскаго» ]
 

Р. 123

Cap. IX

DE IUSTITIA:

Quam Princeps in se, & sius, servet.

 

Inter omnes autem Virtutes, sunt quaedam velut Regiae, & Principales, ut Justitia primum; a qua Homerus Reges δικασπόλοις appellavit, circa jus occupatos & versantes. Nihil iis convenientius, nihil dignius: & servata, regna servat. Servanda autem, etiam in iis quae Principes, aut qui circa ipsos sunt, tangunt. Mali doctores, qui a legibus eximunt: qui cum Caligula censent, Omnia ipsi, & in omnes, licere. Sive cum Sallustiano Memmio: Impune quidlibet facere, id est regem esse. Abite qui docetis, qui discitis: imo qui praeest Iustitiae, ad eam praeeat, & exemplo commendet. Theodosium imitetur, de quo Panegyristes: Idem es qui fuisti; & tantum tibi per te licet, quantum per leges antea licebat. Ius summum, facultate & copia commodandi, non securitate peccandi experiris.

Л. 94 об.

Глава 9

О правде, которую царь и его служители должны имети*

 

Между всеми добродетелми обретаются некие, аки царские и началнейшии, от них же первое место содержит правосудие, ничтоже бо царем тако есть прилично, якоже правда в суде, яже все царство и самого царя в долгоденствии [л. 95] и в благополучии сохраняет; проклятые суть тии учителе, иже с Калигулею глаголют: яко царь все, что либо сам восхощет творить, прилично и волно есть; да погибнут убо вси учащии и послушающии сицеваго разумения, мы же хощем, да всякий царь последует и ревнует великому оному Феодосию царю греческому, о нем же сице понегириста: тожде еси, иже и прежде был еси, и толико тебе по своей воле леть есть творити, колико прежде леть бяше; по закону; власть великую благотворити, а не грешити восприял еси <...>.

 

[* Примечание: в начальной редакции ГИМ.Син. 115: «О правосудии, еже сам ц[а]рь и минестры его должны хранити»]

P. 137

Nam hunc sic clementem ratio tamen reget, & norma iuris & legum excitabit: nec deerunt, qui ad utiliora & tristiora, cum opus erit, flectent. Aliqua vero interdum remissio, plane ex usu erit, si tamen terror iste, & sub magno Iudice, praeivit. Ignovit illi Princeps; sed metu, sed ignominia perfuso. Ignovit illi Princeps: sed Princeps, id est sine corruptela, aut affectu alio sordido, humanitatis tantum amore. Hoc ipsum quam Amorem omnium conciliet? & verum est, si opportune adhibeatur. Ultimo, nobis Mos opponitur, & Consilia ac Curiae iam definitae. Equidem cum More haud temere pugnem: sed quam vetufto? Avi vel proavi nostri aliter fecerunt: vide quam longinqua repetamus. Quin totum hoc de perpetuis Curiis iudicum, nuperum est, & e Gallia ad nos manavit. Concludimus, & moderamur; Principem decore & utiliter ius dicturum, sed aliquando: id est, vel certis temporibus, ut id sciri possit; vel in caussis gravibus, sive atrocibus; vel denique, contra potentes aliquos, & partibus graves. Caroli Magni legem, quae exstat, traxerim in exemplum: Hoc missi nostri notum faciant Comitibus et populo, quod nos in omni hebdomda unum diem ad caussas audiendas sedere volumus. Populo autem dicatur, ut caveat de aliis caussis ad nos reclamare, nisi de quibus aut missi nostri, aut Comites, eis iustitiam facere noluerint. Ecce erant illo aevo passim in opidis & pagis etiam Comites sive Graviores, qui communiter ius dicebant: interveniebant extra ordinem & Missi sive Delegati a Principe, qui idem. At Carolus ipse tamen audire caussas voluit, idque hebdomadatim: caussas scilicet graviores, aut in quibus laesio aut iniuria intervenisse ab ipso iudice videbatur. Si non alius in hac re fructus, quantus iste esset? Coercere hoc modo iudices, & vigilantes attentosque reddere; cum Principem [p. 139] cogitarent iudicii sui iudicem, & forte vindicem mox futurum. Sed exempla, pro instituto, hic addamus.

Л. 11 об

Паче же, хотел бых, дабы всякий царь таков был, ибо таковаго и сице благоуветливаго сам разумом управит и непременное право и законы подвигнут; буде же тамо и присудствующии, которыи (аще потреба будет) к полезному, аще и жестокому делу удобь советами своими могут преклонити царя; аще же царь иногда покажет ослабу согрешившему, не будет то во образ протчим согрешати, понеже тамо вели страх и страхом*** ослабу или прощение предваряет; **** простит кому царь, но царь, а не кто ины, сиречь без даров, и бес посулов, и безо всякаго нелепаго пристрастия, человеколюбия точию и милости ради: сие убо единое коликую любовь у всех исходотаствует, аще точию благовременне случится; последнее нам противищиися предлагают прекословие и глаголют, яко обычай ныне таков есть: колегия, ратуши, приказы и судии на то определенныя, да царем не стужаем судами; не противляюся тому, яко обычай ныне таков есть, но вопрошаю: давно ли таков обычай привниде, откуду? Вем, яко деды и прадеды наши инако творяху, колегия повседневная [л. 112] и ратуши недавно изобретенна суть; от французов во иные государства той обычай произыде. Убо зде мнение наше определяем и посредственным умерителным путем ити хощем и глаголем: прилично и полезно есть самому царю суд судити, обаче не всегда, но точию во уреченное и во известное некое дело*****, или егда будет велми великое и тяшкое дело, или егда хощут судитися бо[га]тии и силнии. Карол Великий показал нам о сем знамениты образ, егда ко всем своим комитам, судиям и общему народу сицевое послал писание: ведомо буди всем нашим комитом, всем властелинам и общим людем, яко мы единь день всякия седмицы имамы сидети на судилищи и суд судити, обаче просты народ с теми точию делами ко мне да приступает, в которых от наших посланных или от комитов правосудия не получать. Сие премудрое королево послание велие всему государству сотворило ползу, ибо посланнии судии и комиты со страхом и трепетом суд творяху и правду зело храняху, взирающе на короля, судов своих судию и скорого отмьстителя, о чем чти и прочие приклады.

 

[Примечания:

*наиболее ранние и исправные списки показывают, что в данном случае использован стихотворный перевод: «Сам тои, ему ж [вариант: той, ему же] Бог власть даде царствовати / Должен есть случаи людем [вариант: людеи] разсуждати»;

**ошибочно вм. «горькое»;

*** ошибочно вм. «срам»;

****здесь пропуск; ср. ИРЛИ Перетц 204: «простит кому царь, обаче страха прежде и безчестия исполнивши»;

***** ошибочно вм. «время»].

P. 89

ART. LVII. De la promte administration de la Justice

Rien ne peut être plus préjudiciable à l'accroissement d'une Ville, & rien ne peut être plus sensible à la surveillance de la Police, qui doit contribuer à faciliter cet accroissement, que lorsqu'elle apprend, que le bruit du défaut & des délais de la Justice rend une Ville décriée, que sur ce fondement on refuse le crédit à ses Habitans, & que chaque scélérat, sous apparence de Justice & sans crainte des chatimens, appauvrit par des procès son bon voisin, qui ne peut se résoudre à se laisser ravir son bien. 

[P. 90] Les Villes qui envisàgent une pareille licence comme leur bonheur & leur liberté, sont, comme les méchans attachées aux fers qui se croient heureux en songe.

Abrégé de la Police (1765)
Johann Peter Willebrand
Л. 32

Статья LVII. О скором оказании правосудия

Ничто не может болше быть предосудително приращению города,  и ничто столко нечувствително полиции, которой должность есть поспешествовать сему приращению, как когда слышит  она разносящиеся слухи о медленном оказании правосудия; когда граждане по сей причине лишаются кредиту от чужестранных, и где всякой злодей закрывая свои злодействия не страшась наказания, ябедническими происками в судах, приводит в нищету своего соседа стоящаго за свое имение. 

Граждане почитающие такую распутность счастием своим, и знаком волности, подобны окованным и сумасшедшим людям, которым мечтается, что они благополучны.

Сокращение о полиции (ок. 1766 г.)
Иоганн Петер Виллебранд
Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!