principatus

.term-highlight[href='/ru/term/principatus'], .term-highlight[href^='/ru/term/principatus-'], .term-highlight[href='/ru/term/principatum'], .term-highlight[href^='/ru/term/principatum-'], .term-highlight[href='/ru/term/principatum-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/principatum-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/principatus-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/principatus-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/principatu'], .term-highlight[href^='/ru/term/principatu-'], .term-highlight[href='/ru/term/prinicipatum'], .term-highlight[href^='/ru/term/prinicipatum-']
Оригинал
Перевод
Р. 67

Caput primum.
De Principatu.
Eum praeferendum aliis imperiis videre

Quae adhuc dixi, etsi ad Principem aptavi, communia cum aliis sunt, & in omni imperio adhibenda. Hunc formare magis, & propius dirigere incipiam: si tamen prius breviter adstruxero eum, & laudaro. Nam ambigere multos, & dusseri varie de optima imperii forma olim & nunc, scitum est: at nos istum praeferimus, & caussas distincte, & velut per titulos libabo. 

Л. 42

Глава 1
О монархии, яко лучша есть паче иных образов владения

Вся та, о них же доселе глаголах, аще и паче иных прилична суть царем, обаче обща суть и прочиим, зде уже особне о едином царьствовании и о тех, яже единым точию царем суть прилична, хощу глаголати; мнози различно о образех царьствования писали, и различная о сем мнения подавали, обаче мы монархию или единовластие паче иных образов царьствования и владения похваляем, и вины похваления подробну зде предлагаем.

Р. 67

Mon. I. Antiquissimum hunc esse.

 

Homines autem primi, & origini suae id est Deo proximi, malis artibus fraudibusque nondum corrupti, censendi sunt optima elegisse: elegerunt Principatum. In familiis, quod primum imperium, unus fuit. Plures deinde familiae cognationibus iunctae, unum habuerunt; & ex istis societates, conventus, oppida; unum; donec magna imperia nata, & oppressio coepit, ab ambitione exorta; & sic quoque fere unus. Seneca verissime [p. 68] [[Epist. XCI]]: <...>. 

 

 

Л. 42

Увещание 1

Монархия древнейшая есть паче прочиих образов владения

 

Первии человецы, котории создателю своему были ближайшие, и котории прелестию и различною злобою не толико еще были повреждени, тии избрали и похвалили монархию; якоже бо всякий дом есть маленкое государство, тако всякое государство есть [л. 42 об.] великий дом, абие по создании мира всякий дом собственнаго себе господина и владыку имел, егда же многие домы союзом сродства в любовь и в единомыслие совокупилися, тогда общим советом такожде единаго над собою властелина избрали того, егоже видели праведна, благочестива и благоразумна; <...>. 

Р. 68

Mon. III. Iustitiam magis in eo exerceri. 

At iustitiae fruendae caussa Imperia primum sunt reperta. [p. 69] Ea igitur magis in Principatu floret, vigetque; nec sunt noxae aut corruptelae, quae in aliis illis formis. Vide. Rex aut ipse ius dicit (olim &* [[Vide hoc libro, cap. XI]] nuper etiam factum) aut qui dicant, eligit & designat. Si ipse, supra metum aut gratiam est, magis avaritiam: & nihil istis, quae praestringere oculos iudicantium solent, donat. Si alii; sunt tamen ab ipso. & cura eligit, & electis iam superest & intendit. Non sunt iis sic libera iudicia, ut non iudicium huius metuant; & siquid foedius patrent, poenam. In alio statu quid simile? 

Л. 43

Увещание 3
Лучшая тамо правда адна {испр. из выскобленного; верно «где»} монархия 

Понеже правды ради власть установленна, того ради лутше есть единаго имети властелина, нежели многих, ибо где един над всеми господьствует {испр. из неверно прочтенного «государствует»}, тамо правда процветает, а идеже многие равно владычествуют, тамо удобь истинна повреждается, ибо монарх или сам суд судит, или других на то избирает и повелевает: аще сам судит, чужд есть всякаго пристрастия, неправду раждающаго, не боится бо ничиего гнева и не ищет милости, колми паче чужд есть лакомства, посулов и даров; аще другии к тому от него постановлени, которых с разсмотрением избирает, и над избранными начальствует и надсмотряет, и не тако им свободен есть суд, дабы сами не боялися суда и казни, аще неправедно будут судити; 

Р. 82

Cap. III.
De
electione
Quae commendare eam, quae abiicere possint. 

Viri igitur potius imperent, & soli. Sed quomodo? Electione, an Successione admoti? Electio antiquior videtur, & heroicis illis temporibus vix aliter factum; & Principatus pace aut bello, virtutis aut roboris praerogatiua assignati. Naturae enim eft, ait Seneca, deteriora potioribus summittere. Itaque Brasilienses quidam, cum ad Carolum IX. Galliae regem Rothomagum deducti venissent, valde mirabantur, Quomodo validi illi & proceri viri (Helvetios intelligebant) parerent parvo & tenello regi. Nimirum pro suo more, & sensu, iudicantes: [p. 83] satis laeve, quasi a sola corporis magnitudine praestantia esset.

Л. 46

Глава 3
О избрании
что лучшее, избрание ли на царство или наследие?

Показахом уже, яко самим точию мужем царская власть подобает и прилична есть, зде же хощем показати, которое государство безбеднейше и полезнейшее: то ли, в котором царь общим советом избирается, или тое, в котором наследствует; правда, яко избрание давнейшее есть, нежели наследие, от начала бо мира вси древнии народы не по наследию, но по избранию царей себе имели и всегда таковых избирали, котории телом, разумом, мужеством и храбростию прочиих всех превосходили. 

P. 102

Principatus igitur optimus, & cum Solone,  εύδαιμον πτολίεθρον ενός κήρυκος ακούον Felix urbs, quae iussa unius Principis audit. sed quis ille Princeps esse debet, unius & melioris, an & alterius sexus? Utrimque argumenta & exempla sunt: sed magis pro nobis.

Л. 61

Рекох уже, яко монархия, сиречь единоначалство, лучше и полезнейше есть, нежели демокрация (сиречь много началствие), ибо и Солион мудрец Греческий сице глаголет: блажен град, иже повеления единаго царя слушает. Ныне же нужда есть рещи, которого полу зде монарх похваляетца, мужеска ли или женска; истинне реку, яко обоего полу имамы образы, обаче везде мужие точию благополучни, жены же немошни, понеже в мужех всегда болшая добродетель обретается, нежели в женах; в женах же всегда болшая злоба, нежели в мужех. 

P. 107

Defuncto Alcmaeone, principatus perpetuus mutatus est in decennalem.

С. 21

По смерти Алкмеоновой Афиняне отменив [С. 22] правителей безсменных стали выбирать на десять лет только.

P. 621

Notate hoc Principes magni, notate viri praepotentes, quod licet Princeps aliquis totius mundi monarcha sit: tamen ipsi cogitandum est, Principatum suum haud flocci faciendum, si ipse virtutis expers sit. Parum enim omnino prodest, dominum aliquem esse hominum vitiosorum; si mancipium sit ipse vitiorum.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 117

Примечайте сие, великие Государи, примечайте державные и сильные Князи, что хотя бы какой Государь всего света был [с. 118] Монархом, однако власть свою ни за волосок считать не должен, ежели сам добродетели не имеет. Ибо очень мало пользы кому либо быть господином и властителем порочных человеков, ежели сам есть раб и невольник пороков.

P. 679

Cum jam jam haeres imperii Romani futurus sis; haereditate adita monarcham te coeli terraeque fore cogitas. At si intelligeres quantum curarum periculorumque secum trahat imperium et dominatus; optares me hercule cunctis potius obedire, quam uni imperare. Quoniam Imperatorem te, fili, relinquo; ingentem tibi principatum a me relinqui censes; sed falleris. Omnes enim tui tantum indigent; tu vero omnium indiges. Plurimos tibi thesauros a me relinqui putas, quia maximos tibi imperii census relinquo; sed in hoc quoque falleris. Princeps enim si thesauris abundat, amicis caret; si amicis abundat, thesauris caret.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 241

[речь Марка Аврелия к сыну] Поелику ты вскоре наследником империи Римской быть имеешь; то думаешь, что по восприятии наследства Монархом неба и земли будешь. Но ежели бы ты разумел, колико печалей и бедствий влечет с собою власть и правительство; истинно лучше бы ты желал всем повиноваться, нежели одному повелевать. Поелику я тебя Императором оставляю; то ты думаешь, что я оставляю тебе великое начальство, но обманываешься: ибо все в тебе одном, а ты напротив один во всех нужду имеешь. Ты думаешь, что я тебе премногия сокровища оставляю, поелику оставляю тебе величайшие государственные доходы; но ты и в сем обманываешься: ибо ежели Государь сокровищами изобилует, то не имеет другов; естьли же изобилует другами, то сокровищ не имеет.

P. 405

§ 55.  At nullius erat conscientiae Caesar, qui, reste CICERONE, omnia iura divina et humana pervertit, propter eum, quem sibi ipse opinionis errore sinxerat, principatum. Lubidini et dominatui, quam rationi et reipublicae, magis serviebat.

С. 75

§ 55. Напротив того, Кесарь был безсовестен, которой, по свидетельству Цицерона, все Божеския и человеческия права нарушил для одного только начальства, которое он погрешительно в мысли своей представил: больше он властолюбию и прихоти, нежели разуму и Республике служил.

P. 84

Erat Ducas in aula ob fidem perquam gratiosus, sed quod duodecim annorum puerum tantam molem summo reip [p. 86] tempore sustinere non posse intelligerent, versi sunt animi in Demetrium Cantacuzenum, qui, ut supra relatum est, Principatu deiectus vitam privatam Constantinopoli agebat. Has enim artes Turcae repererunt non modo ad continendos in obsequio Principes, sed etiam ad explendam auri sitim, ut saepe eos deiiciant, deiectos ad casum aliquem habeant in honore. Et Demetrius per Caimacamum Constantinopoleos et Tephterdarem, duplici tributo promisso, Prinicipatum turpiter mercabatur.

C. 85

И хотя молодый Дука за верность свою при дворе был весьма любим, однако будучи еще двенатцатилетний отрок, не в силах почтен в таковое онаго Княжества [с. 87] опасное время толь трудную отправлять должность; для того все обратили желание свое на Димитрия Кантакузина, который как выше сказано, будучи свержен с Правительства, жил без всякой должности в Константинополе. Ибо искуство сие, часто свергать Господарей, а сверженных содержать для всякаго случая в почтении, изобрели Турки, не столько для удержания их в повиновении, сколько для утоления ненасытнаго своего корыстолюбия. По чему и Димитрий, обещая двойную дань заплатить чрез Каймакама Константинопольскаго и Тефтердаря, сим гнусным образом Княжеское купил достоинство.

P. 114

Harum rerum prima cura fuit, uti habitatoribus Moldavia, civibus urbes frequentarentur: altera deinde militiae, quam non modo legebat et armabat, sed etiam in ordinibus distributam exercendo faciebat meliorem. Deinde populatores eo milite aggressus provinciam pacavit. Inter eos Barones qui in Poloniam fugerant, Myron erat, magnus Logotheta Duca Principatum tenente. Is donec omnia, quae in Poloniam secum asportaverat, absumpta fuerunt, ut extrema pecunia premeretur, aut Ducae aut Petrezeici opibus fidebat: Ducae, quocum eadem fortuna erat usus, si forte aut praelio, aut aliquo alio modo libertatem consequeretur: Petrezeici, si reduceretur per Polonos: alterutrius favore aut gradum tenere, aut altius tolli se posse existimabat.

C. 115

Итак первое Господаря попечение было о размножении в Молдавии жителей и о населении городов гражданами; второе о войске, которое не только собрал и снарядил,но и разделив на полки, посредством учения, соделал наилучшим; на конец ополчившись с сим войском противу грабителей, доставил своему Княжеству спокойствие. Между бежавшими в Польшу Боярами в правление Дуки находился и Мирон великий Логофет. Сей, пока еще привезенное с собою в Польшу имение не все издержал, в случае крайняго в деньгах недостатка на богатство Дуки, или Петречейка надеялся. На Дуково потому, что по доставлении себе чрез войну или другим каким либо способом вольности, в одинаковом с ним думал быть состоянии; а на Петречейково для того, что чаял будто Поляки могут ему прежний доставить чин; на обоих же к себе благосклонность полагался потому, что ласкал себя или удержать прежнее или взойти на вышшее достоинство.

л. 134 об.

1. Надо[б]но (л. 135) есть желати мира, и о[т] факци воспящатися; 2. дабы о[т] единого рода императо[р]ское до[с]тоинство бе[з]преста[н]но небывало, понеже пре[з]долгое <так!> таковои вла[с]ти употре[б]ление всяк во[с]хотел бы себе приняти крепкое и незыблемое владение; 3. аще и на единого цесаря издают власть ме[р]кования и управления прочих всякого чина к общему добру и речи по[с]политой соединению.

p. 282

I. Studendum esse concordiae, & a factionibus abstinendum. II. Ne diutius Imperatoria dignitas in eadem familia continuetur, ne scilicet per diuturnam simulacrorum usurpationem solidum dominatum invadendi libido subeat. III. Licet in unum conferatur Principatus, cum potestate dirigendi & (p. 283) moderandi functionem singulorum ad commune bonum & Reipubl[icae] unionem…

p. 36

Principio igitur summi Principis duplicem esse potestatem vel ex ipsis Iurisconsultis constat. Unam Absolutam, sive Solutam, alteram Civilem appellant. Soluta, seu libera, ea est quae nullis legibus circumscripta est, sed omnia sine discrimine complectitur: exceptis tamen Dei Naturaeque legibus, atq[ue] iis quibus tamquam fundamentis Principatus fastigium & status innititur. Quippe Deo superior non magis est Princeps, quam vel patrono cliens, vel seniore suo vasallus: immo ipsius imperio & potestati subiectus est, nedum ut illi divinas leges abrogare liceat.
Principi quoque fundamentales principatus sui leges antiquare minime licet. Nam abolere ea iura, quibus status Reip[ublicae] atque ipsius salus continetur, quid aliud esset quam seipsum ultro (p. 37) pessumdare? Sic Galliarum Regi, nec legem Salicam, nec trium Statuum conventum, nec legem de non alienandis Regni partibus & provinciis quae in ipsius Reip[ublicae] dominio positae sunt, tollere licet.

л. 37 об.–38

Во первых убо превисочайшего кн[я]зя две власти от самих советников позноватся. Едину свободную, вторую грожданскую именуют. Свободная сия е[c]ть,  яже ни ко единому суду причитуется, но вся беспрекословия составляеть, кроме божиих и естественных судов и тех ими же аки основаниями властелителства степени и стани утверждаются. Понеже не паче высочайши есть властелин яко же благодители пестун и вящему себе раб, паче же оного власти и раден[и]ю подлежит, дабы когда б[о]жияго суда не отвратил.
Кн[я]зя такожде утвержденнаго княжения устави всячески забивати не подобает, ибо отвергати оные уставы и ниже стан речи посполитой и здравия его состоится, что болие есть, аще не себе самого отвергати? Тако Галли ц[а]рь ниже установлении салинском, ниже трех станов собрание, ниже уставов и не отверженны ц[а]рств части и стран, яже в самые речи посполитыя власти положенные суть отвергати подобает <…>.

p. 38

Alterum erat, Non posse a Principe antiquari leges illas, quibus sublatis Principatum & statum Reip[ublicae] ruere necesse sit, quod & ipsum perspicuum est. Quippe si liceret Principi potestatis suae fundamenta subruere, non posset Reip[ublicae] status esse diuturnus, amentium Principum libidini semper obnoxius. Quemadmodum si in Gallia Rex aliquis potuisset legem Salicam abrogare, & mulieres ad regni hereditatem admittere, iamdudum haud dubie corruisset Reip[ublicae] Gallicae status.

л. 39

Второе бяше, невозможна кн[я]зю в забвение пущати уставов тех, без них же владению и стану речи посполитой пастися требе было бе. Понеже аще бы возможно было кн[я]зю владения своего употвержения опроврещи, не возмогл бы речи посполитой стан быти долго, безумных кн[я]зи по хотению всегда подлежащи, чесо ради аще бы Галли[и] ц[а]рь, каковый возмогл салиския уставы преврати, иже ни ко царства наследию прияти, уже бы давно без сумнения превратился речи посполитой Галлиския устаны ц[а]рие бо иже дщери токмо в живых оставиша.

p. 413

Princeps sаevitiam exercere debet uno veluti ictu atq[ue] impetu: benefice[n]tiam, paulatim.
Qui principatum aliquem invadit (inquit Machiavellus) quaecumq[ue] saeve & acerbe fieri expedit, ea primo statim impetu exsequi debet, ne saepius omissa repetere necesse sit: quo subditos postea mansuefacere leni & moderato imperio possit. Na[m] iniuriae semel & uno velut ictu inferri debent, ut quo rariores subditis illatae fuerint, eo minus irritent. Contra vero, beneficia sensim & paulatim co[n]fere[n]da sunt, ut saepius iterata animos eorum qui accipiunt vehementius imbua[n]t. Plurimi quidem extitere qui propter saevitia[m] tranquillum principatum diu obtinere no[n] potuerunt: sed id propterea evenit, quia saevitiam dextre non exercuerant.

л. 364

Властелин свирепство делати должен един аки ударением или дерзновением, благочинность по воли.
Иже власть якую наступает (поведает Махиавель) что либо строптиво и свирепо творити тщится, тое первим намерением соверши повинен, до многожды остановления потворяти и не нужда будет к ним подданним. Послежде скротити мяхким и мерним владением возлегл бы, ибо кривди единою и единим аки бы ударением отдатися повинни, да яко редки[и] рабом или подданним подоватися будут, тако мало оскорбят. Вопреки паки благодеяния неборзящеся воздоватися мают да многожды повторенния желание иже обирают зелней исполняют. Многи уже пребыша иже свирепства ради мирное владение те долго одержати не могли,  но и того ради случися бо свирепство мудро не творили.

S. 683

De Moscovia. De origine huius Imperii ac rebus gestis primorum Principum, cerifere nihil, quod memoriae prodi posset, constat. Nam quae apud rudem & litterarum expertem gentem extant historiarum monumenta, ieiuna sunt & rebus temporibusque vehementer confusa. Illud utique constat, vastissimum Imperium in complures olim & parvos Principatus divisum fuisse, donec in tantum deinde corpus coalesceret.

л. 1

О Москве. О[т] пе[р]ваго начала их ц[а]р[с]тва и о стары[х] их которые пре[ж]дe cего на ц[а]рстве сидели и о храб[р]стве их, немного мы имеем что о[б] них писать. Прямого ничего нет ему [и — зачеркнуто] о то[м] неученом [и худом — над строкой] наро[ду] [и худом — зачеркнуто] вместе смешена, и то давно что оное великое ц[а]рство пре[ж]де сего в ро[з]ных малых владений ро[з]делено было, а после того в великом корпусе или собрании стало.

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!