respublica

.term-highlight[href='/ru/term/reipubl-icae'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipubl-icae-'], .term-highlight[href='/ru/term/reip-ublicae'], .term-highlight[href^='/ru/term/reip-ublicae-'], .term-highlight[href='/ru/term/respublica'], .term-highlight[href^='/ru/term/respublica-'], .term-highlight[href='/ru/term/republica'], .term-highlight[href^='/ru/term/republica-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipublicae'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipublicae-'], .term-highlight[href='/ru/term/republica-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/republica-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipublicae-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipublicae-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/reip-ublicae-12'], .term-highlight[href^='/ru/term/reip-ublicae-12-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipubl-icae-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipubl-icae-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/reip-ublicae-13'], .term-highlight[href^='/ru/term/reip-ublicae-13-'], .term-highlight[href='/ru/term/remp-ublicam'], .term-highlight[href^='/ru/term/remp-ublicam-'], .term-highlight[href='/ru/term/rempubl-icam'], .term-highlight[href^='/ru/term/rempubl-icam-'], .term-highlight[href='/ru/term/remp-ublicae'], .term-highlight[href^='/ru/term/remp-ublicae-'], .term-highlight[href='/ru/term/respubl-ica'], .term-highlight[href^='/ru/term/respubl-ica-'], .term-highlight[href='/ru/term/respubl-ica-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/respubl-ica-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/rempublicam'], .term-highlight[href^='/ru/term/rempublicam-'], .term-highlight[href='/ru/term/respublica-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/respublica-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/resp'], .term-highlight[href^='/ru/term/resp-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipubliae'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipubliae-'], .term-highlight[href='/ru/term/rebusp-ublicis'], .term-highlight[href^='/ru/term/rebusp-ublicis-'], .term-highlight[href='/ru/term/resp-ublica'], .term-highlight[href^='/ru/term/resp-ublica-'], .term-highlight[href='/ru/term/rebuspublicis'], .term-highlight[href^='/ru/term/rebuspublicis-'], .term-highlight[href='/ru/term/rempublicam-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/rempublicam-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipublica'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipublica-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipubl'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipubl-'], .term-highlight[href='/ru/term/publicae-rei'], .term-highlight[href^='/ru/term/publicae-rei-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipubl-icae-2'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipubl-icae-2-'], .term-highlight[href='/ru/term/respublicas'], .term-highlight[href^='/ru/term/respublicas-'], .term-highlight[href='/ru/term/respub-lica'], .term-highlight[href^='/ru/term/respub-lica-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipublicae-2'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipublicae-2-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipublica-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipublica-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/respublicae'], .term-highlight[href^='/ru/term/respublicae-'], .term-highlight[href='/ru/term/reip-ublicae-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/reip-ublicae-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/reipubl-icae-3'], .term-highlight[href^='/ru/term/reipubl-icae-3-'], .term-highlight[href='/ru/term/rei-publ-icae'], .term-highlight[href^='/ru/term/rei-publ-icae-'], .term-highlight[href='/ru/term/remp-ublicam-2'], .term-highlight[href^='/ru/term/remp-ublicam-2-'], .term-highlight[href='/ru/term/rebus-publ-icis'], .term-highlight[href^='/ru/term/rebus-publ-icis-'], .term-highlight[href='/ru/term/republ-ica'], .term-highlight[href^='/ru/term/republ-ica-'], .term-highlight[href='/ru/term/rerumpubl-icarum'], .term-highlight[href^='/ru/term/rerumpubl-icarum-'], .term-highlight[href='/ru/term/rep'], .term-highlight[href^='/ru/term/rep-'], .term-highlight[href='/ru/term/reip'], .term-highlight[href^='/ru/term/reip-'], .term-highlight[href='/ru/term/rerump-ublicarum'], .term-highlight[href^='/ru/term/rerump-ublicarum-'], .term-highlight[href='/ru/term/rempubl-icam-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/rempubl-icam-1-']
Оригинал
Перевод
P. 196

§. 11. Morbidis ejusmodi rebus publ[icis] multi peculiaria quoq; vocabula adplicant; ita ut vitiosa monarchia vocetur tyrannis; vitiosus status paucorum oligarchia; vitiosus status popularis ochlocratia

C. 428

11. Немощные таковые общества, собственныя такожде своя имена имеют: тако что ПОРОЧНАЯ МОНАРХИЯ, именуется ТИРАНСТВО. ПОРОЧНОЕ СОСТОЯНИЕ или СТАТ НЕ МНОГИХ, НАЗЫВАЕТСЯ ОЛИГАРХИА. ПОРОЧНОЕ СОСТОЯНИЕ НАРОДНОЕ, нарицается ОХЛОКРАТИА

P. 90

Pone vero tam regnum quam rempublicam, Principum vitiis tamquam affecta valetudine laborare; utribi faciliora expectes ad publicam sanitatem remedia? Nimirum et Regem & ipsius vitia mors saltem de medio tollet ; poteruntque a successoris indole sperari mitiora. At labem corrupti [p. 91] senatus non uniuscuiusque mors eluit, sed afflicti semel mores in deteriora semper labuntur, donec publicam salutem suo casu obruerint. 

Argenis (1621)
John Barclay
I, 15, 66. С. 170

Извольте ж положить, что, как Царство, так и всеобщество, верьховных Правителей пороками, равно как зараженныя язвою мучатся, и от них страждут: то в котором правлении способнейшия могут найтись лекарства, для возвращения общаго здравия? Всяк скажет, что Царя, и его пороки, по крайней мере, смерть истребит; и [с. 171] можно от преемникова добронравия, надеяться лучшаго. А заразу поврежденнаго правительствующаго совета не каждаго кончина очищает; но однажды отравою напоенныи нравы, отчасу тяжеле ко всему худому валятся пота, пока всеобщаго здравия падением своим не обрушат всеконечно.

P. 96

Minori tamen utcunque Reipublicae incommodo regnare electi Reges possunt, quam eligi. Nam in vividis gentibus, subtilique & exerto ambitu ferventibus, num quieta fore speres comitia ? [...] Quid deinde, cum in duos candidatos studia dividuntur, amboque in regnum se asserunt, ut nescias, uter vitio sit creatus?

Argenis (1621)
John Barclay
I, 15, 70. С. 182

Однако, не толь с великим вредом, некоторым образом, государству, царствовать избранныи Цари могут, коль быть избираемы. Ибо в острых народах, и тонким честолюбием кипящих, не надеетесь ли, чтоб государственныи съезды могли быть покойны? <…> Что ж, когда еще на двух Избранников голосы разделяются, и оба законными Царями себя провозглашают, так что и знать не можно, который из них несправедливо избран?

P. 90

Quae autem respublica? An illa popularis? In qua ad seditiones, ad furorem, ad captandi populi atque fallendi consilia, aptare se solent improbae ac factiosae mentes, adulatione, obsequio, suavitate orandi ; in qua denique vix est, ut eximia ingenia, & ambitu accensa, nisi ad publicam perniciem emineant ?

Argenis (1621)
John Barclay
I, 15, 66. С. 169

Какое ж сие всеобщество? Оное ль, в котором силен народ? то есть, в котором к бунтам, к неистовству, к улещиванию народных мнений, и к обману оных принаравливают себя злосовесныи и мятежныи умы ласкательством, повиновением, и сладостию красноречия? Словом, в котором едва бывает, чтоб и самыи изрядныи и ревнительныи разумы не для пагубы общества пред прочими сияли.

P. 101

Cumque et Rex tam justus, et Episcopus tam sanctus esset; tum Ecclesia florentissima, tum respubl[ica] emendatissima, tum Africa tota pacatissima erat. Saepius enim civilia cooriuntur [p. 102] bella ex superiorum superbia, quam ex inferiorum inobedientia.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 269

И понеже Король [в Африке] был толь правосудной, и Епископ [в Карфагене] толь добродетельной; то по сей причине церьковь там весьма процветала, общество находилось в благоденствии и найлучшем порядке, и вся Африка пребывала в глубочайшей тишине и спокойствии. Ибо междоусобныя брани чаще раждаются от гордости властей, нежели от непослушания подчиненных.

P. 3

Nullum faciunt Romani Historici modum querelarum, quod temporum varietas, Tyrannorum multitudo, et bellorum civilium perturbatio causam dederint, ut pessum iret antiqua illa Respubl[ica] Romana, et in locum illius novum vitiosumque vitae genus introduceretur. Sed nemini hoc mirum videri debet, cum in omnibus regnis nationibusque usu venire soleat, ut mutatis dominis, externa mox in subditis vitia pullulent.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 82

Римские историки безмерно жалуются, что перемена времен, множество тираннов, и замешательства междоусобных браней возпричинствовали упадок древней республике Римской, и на место ее ввели новой и порочной род жизни. Но сему никто удивляться не должен, для того, что и во всех других царствах и народах обыкновенно, при перемене Государей, тот час в подданных странные прозябают пороки.

P. 117

Hi vero quum tyrannorum in morem se gererent <...>, post IV. menses sublati sunt, [p. 118] suffecta que Quinque millia, quibus commissa reipubl[icae] cura <...>.

С. 50

И когда они во управлении поступали мучительски; то, по прошествии четырех месяцов, таковаго их властвования, низвергнуты пятью только тысячами [усерднейших ко отечеству граждан], на попечение коих потом и возложено благосостояние республики.

P. 400

Sabellicus in rhapsodiis dicit anno ab V. C. CCCCXV. Q. Servilio et L. Genutio Co[nsulibus] cum bellum contra Volscos gereret felicissimus dux Camillus; ortam esse Romae gravissimam inter plebem et patricios, de magistratibus creandis, contentionem. [Discordia ordinum venenum est urbis. Liv. lib. 3. extr.] Vetus enim in magnis rebusp[ublicis] malum est nimia imperandi in nobilitate insolentia, et parendi in plebe dedignatio : Volebant autem patricii tribunum in Senatu militarem creari, qui omnium equitum, tam absentium, quam praesentium caussam ageret. Nam cum semper ipsi militiae agerent ; penes plebem regimen omne civitatis esse dictitabant.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 303

Сабеллик в комических стихотворениях говорит, что в лето от создания города четыреста пятое надесять, во время Консульства К. Сервилия и Л. Генуция, когда прещастливый полководец Камилл отправлял войну против Волсков; произшел в Риме между простым народом [прим. d: Несогласие чинов, есть яд и смертельная отрава городу. Лив. кн. 3. при окончан.] и дворянством жесточайший спор о учреждении правительств. Ибо древнее есть зло в великих обществах, дворянства излишняя и необузданная власть; а простаго народа непослушание. Дворяне требовали учредить в Сенате воинскаго Трибуна, который бы всех как присутствующих, так и находящихся во отсутствии Кавалеров содержал в своей опеке; сказывая, что понеже они всегда обращаются [с. 304] в военной службе; все государственное правление и власть состоит в руках простаго народа.

P. 225

At vero reipublicae, cujus caussa etiam contra animi nostri sententiam multa nobis sunt facienda, qui non s[c]it et utile et necessarium (siquidem urbes et populi durabunt, ac vos aliis imperabitis) multitudinem esse hominum <...>.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
С. 25

Но обществу, для коего и против воли нашей многия тягости нам сносить должно, кто не ведает, что полезно и нужно многолюдство... [с. 26] Ибо самим тем города и народ вечно процветать, и вы другими обладать будете.

P. 228, comment.

Non opus est eo cive reip[ublicae] qui parere nescit. Val. Max. 6. 3.

Horologium principum (1615)
Antonio de Guevara
P. 349

§ 3. VII. Quid vero homini, quatenus est civis, sit faciendum, omittendumue, docet POLITICA.

VIII. Ut adeo ex his conficiatur, politicam nihil esse aliud, quam scientiam siue disciplinam, qua praecepta traduntur, quibus hominis, quatenus in reipublica, ut civis, vivit actiones dirigi conformari que debeant.

 
С. 7

§ 3. VII. А что человек, по колику он гражданин, делает или чего удаляться должен, учит его тому Политика или Градомудрие.

VIII. И так из сего следует, что Политика есть наука преподающая правила, по коим действия человека, по колику он, яко гражданин, живет в сообществе, управляемы и располагаемы быть долженствуют.

P. 405

§ 55.  At nullius erat conscientiae Caesar, qui, reste CICERONE, omnia iura divina et humana pervertit, propter eum, quem sibi ipse opinionis errore sinxerat, principatum. Lubidini et dominatui, quam rationi et reipublicae, magis serviebat.

С. 75

§ 55. Напротив того, Кесарь был безсовестен, которой, по свидетельству Цицерона, все Божеския и человеческия права нарушил для одного только начальства, которое он погрешительно в мысли своей представил: больше он властолюбию и прихоти, нежели разуму и Республике служил.

P. 542

§ 175. III. γ. Si denique ipsius animo subieceris, quantum debeat reipublicae, a cuius salute singulorum incolumitas seiungi possit.

С. 225

§ 176. III. 3. Естьли наконец внушить ему, сколько должен он отечеству, от котораго целости безопасность каждаго отдельна быть не может.

P. 5

Atque a principio, [p. 6] sacra curare, magistratus gerere, ius dicere, tantum ad patricios, id est ad senatores, pertinuit. Plebeii agros plerique colebant, &, ut homines rudes, civilibus negotiis abstinebant, rustica re, aut quaestuariis artibus victum sibi comparantes. Ab agris in urbem veniebant, vel ut magistratus crearent, vel ut leges sciscerent, vel ut bella, a rege rogati, suffragiis iuberent. Haec enim tria, cum cetera per senatum omnia curarentur, a populo statuebantur: & hanc illi potestatem Romulus permisit, neque tamen absolutam, sed ita, ut, quod plebs iussisset, id tum demum ratum esset, si senatus idem approbasset. Post exactos reges video rationem esse commutatam. Non enim de plebiscitis senatus iudicavit: sed ea, quae senatus decreverat, populi arbitrio subiecta, tamquam a domino pendebant, presertim si aut ad magistratus, aut ad leges, aut ad bellicam rationem spectarent: ut confirmanda potius per populum, quae senatus decreverat, viderentur, quam, quae populus iusserat, per senatum. Quod magnis in republica motibus & contentionibus caussam praebuit.

C. 6

Сначала отправлять богослужение, быть в чинах и судить, надлежало только до Патрикиян, то есть до Сенаторов; а простой народ по большой части упражнялся в земледелии, и как малознающий, не входил в дела общества, снискивая себе пропитание земледелием и торговлею; в город приходил из сел или для постановления начальников, или для уложения законов и для определения своими голосами, когда будет вопрошен о сем от Царя, войны. Ибо сии три только вещи определял народ, а все прочее производил Сенат; и сию только власть [с. 7] оставил оному [народу] Ромул, однако не совсем совершенную, но с тем, чтобы тогда только было твердо, что определит народ, когда то одобрит Сенат. Примечательно, что по изгнании Царей сие переменилось: ибо не Сенат уже разсуждал об уложениях народных, но что определял Сенат, то, отдано будучи произволению народа, зависело от него, как от господина, а особливо естьли то касалося или до чинов, или до законов, или до воинских дел, так что казалось правильнее, что подтверждал то народ, что определял Сенат, нежели Сенат то, что повелевал народ. А сие было причиною великих в Римской республике движений и споров.

P. 37

Ius habendi senatus non dubium est, quin ad eum magistratum spectaverit, qui summam in urbe potestatem gerebat. Itaque vocari senatum quandoque a dictatore, plerumque a consule, interdum etiam a praetore legimus : a dictatore, quia summum erat dictaturae ius, & libera potestas, nec nisi periculosissimis reipublicae temporibus creabatur : a consule, quia neque superior magistratus, neque par consulibus erat : a praetore, dumtaxat eo tempore, cum consules abessent : absentibus enim consulibus consulare munus sustinebat is, qui dignitate proximus erat ; erat autem praetor.

С. 111

Нет сомнения, что право созывать Сенат надлежало к тому градоначальнику, который верховную в городе имеет власть. И посему читаем в историях, что Сенат созываем был в собрание в некоторыя времена Диктатором, но по большой части Консулом, а иногда и Претором. Диктатором: поелику Диктаторство имело верховное над всеми право, безпрепятственную власть, да и делаемо было в опаснейшия времена республики; Консулом: поелику не было ни вышшаго, ни равнаго Консульству градоначальства; Претором только тогда, когда не было в Риме Консулов, поелику в отсутствие Консулов должность их отправлял тот, кто достоинством был всех ближе к Консулам, а таким был Претор.

P. 163

§ 193. Cum, quicquid huius est scriptionis, eo pertinere velimus, ut iuventutis, cultioribus litteris in schola ad humanitatem erudiendae, commodis inserviat; non tam id agendum nobis hic* putamus, ut prudentiam Principum in regenda familia moderandisque reipublicae rationibus copiosius exponamus, quam in eo versabimur, ut, quas quisque prudentiae regulas, in vita privata, negotiisque suscipiendis, sectari debeat, tradamus.

*[ПримечаниеВ венском издании 1774 г. (Elementa philosophiae recentioris <...>. Vienna, 1774) здесь “nunc”, что лучше соответствует русскому переводу; совпадает и нумерация параграфов этой части; но в лейпцигском издании нет глав по «экономии»; возможно, переводчик пользовался несколькими изданиями]. 

Elementa philosophiae recentioris (1777)
Friedrich Christian Baumeister
С. 247

§ 3. Понеже все сие настоящее писание к тому должно принадлежать, чтобы выгодам юношества, свободным наукам в школе обучающагося, способствовало: то не так о том мы думаем ныне надобно стараться, чтоб нам изъяснить пространно благоразумие начальников о правлении своей фамилии и о разпоряжении общества, как в том будем упражняться, чтоб представить правила, каким кто следовать должен в приватном житии и в начинании дел.

Нравоучительная философия (1788)
Фридрих Христиан Баумейстер
л. 97

Ибо до аристокрацыи надобе дабы наивышша власть была по[д] чином некаковым ивсегдашни[м] сенатом, его же дело мыслити и узаконяти, всякие потребы належащие до речи посполитой, поручивши совершение дел (л. 97 об.) повседневны[х] и всяки[х] особных маистратом и[з]вестным, атыи маистраты число идовод зделанных вещей должны суть до сенату о[т]давать.

p. 220

Nam ad Aristocratiam requiritur, ut summa potestas sit penes Statum aliquem & perpetuum Senatum; cuius sit, deliberare & statuere de omnibus negotiis ad Rempubl[icam] spectantibus, executione rerum quotidianarum aut sungularium Magistratibus (p. 221) certis delegata, qui Senatui rationem gestorum teneantur reddere.

Р. 88-89

35. Quod tibi servit in aestimationem, potius per te fiat, quam ut alteri faciendum permittas in Republica, facere pacem, nationes componere, magnas legationes obire, gravia responsa dare, et alia.

Л. 57 об.

35. Еже тебе славу рождает, сие ти сам твори, а некому иному допуща творити. Яко то гражданству мир сотворити, розные государства в соединение привести, честные ответы дати и прочая.

Р. 128

<Cogit & servat, si servas: solvit, si neglegis & seponis. Mirum & breve, sed verum es> *: nulla re (ad usum provoco) quaecumque [p. 129] Respublica magis florebit aut floruit, quam rigida & immota Iustitia: nulla re magis flaccesset & deficiet, quam illa tali. Haec felicitas regnorum & statuum, interna & externa. Interna quidem, nam quis nescit scelera & flagitia per eam removeri, virtutes promoueri? Externa, quia agri, viae, maria frequentantur, & securitas ubique ac tranquillitas regnant. Boetius egregie [I. De Consol. phil.]: Annum bonum, non tam de magnis fructibus, quam de iuste regnantibus, existimandum. Quid iterum Homerus? [Odyss. T.]

ὥςέ τού ἢ βασιλῆος ἀμύμονος, ὅςε θεουδὴς
ἀνδράσιν ἐν πολλοῖσι καὶ ἰφθίμοισιν ἀνάσσων
εὐδικίας ἀνέχῃσι, φέρῃσι δὲ γαῖα μέλαινα
πυροὺς καὶ κριθάς, βρίθῃσι δὲ δένδρεα καρπῷ,
τίκτει δ᾽ ἔμπεδα μῆλα, θάλασσα δὲ παρέχει ἰχθῦς
ἐξ εὐηγεσίης, ἀρετῶσι δὲ λαοὶ ὑπ᾽ αὐτοῦ:

Ut cum Rex bonus imperat, & metuens Divorum,
In multis populis & fortibus; ille quoque idem
Iustitiam colit: observes & tunc sola terrae
Frucus ferre suos, & fruges fundere, itemque
Faetificare armenta, & pisces exundare:
Nempe ex Justitia; populisque bene atque beate est.

Si attendas, & dilates: quam laudationem urbem Iustitiae non scribas? Ergo felicia regna reddit: eadem alia, si languet aut perit. O pulchrum, cum licet gloriari aut dicere, quod [MLXXXV] Guilielmi, quem Acquisitorem vocant, temporibus in Anglia: Totum regnum puellam onustam auro posse pervadere! Ut possit, Iustitia

[Примечание: 
* выделенный угловыми скобками отрывок выпущен переводчиком]
 

Л. 102

Ни едино бо государьство могло ниже может стояти непоколебимо без правосудия, правосудие [л.103] есть едино благополучие всех царств и чинов внутреннее и внешнее; внутреннее благополучие есть, кто не весть, яко всякое злодеяние и беззаконие правосудием испраздняется, добродетели же утверждаются; внешнее же благополучие есть, понеже правосудие всем всюду свободный творит путь: чрез поля, дубравы и чрез неизмеримую широту морскую; и везде человека безбедствием утешает; о сем Боетий изрядно сице***  глаголет: лето доброе не тако доброе бывает от гобзования и изобилия плодов земных, якоже от правосудия царствующих и господствующих. Согласует сему и Омир преславный стихотворец, сице глаголющий:


Егда царь добрый и боящийся Бога царствует над множеством народа, и ничтоже иное делает, точию правды смотрит; увидиш тогда изобилное гобзование плодов земных, доволные всем овощи, древес умножение, скотов и рыб изобилие, вся же сия Бог дарует правды ради царствующих. 

Аще бы восхотел кто подробну исчислити вся благая, яже от правосудия раждаются, не довлело бы ему времении; слыши, что правосудие творит: во время Гвилиелма короля ангелскаго****: мощно бяше прекрасной и младой девице, украшенной златом, преити единой безбедно чрез всю Англию. Вина же того бяше ничто ино, точию гроза с правосудием.

[Примечания:
*    в начальной редакции (БАН 1.5.42): «владеющий»; затем (ГИМ. Син. 115): «князь»;
**  в начальных редакциях: «подручным»
***  в ИРЛИ. Перетц 204: «сице изрядно»
****  рядом поставлен знак «?»; ошибочно вм. «аглинскаго» ]
 

P. 42

QUAESTIO.

Liceatne igitur & deceat, in eventus inquirere, & vates aut divinos consulere?

Non arbitramur: etsi supra tetigi, prudentia aliqua scrutari posse & odorari, quo tendant fata. Sed distinguenda tota res est; & sic habe. Indiciis aut notis, quas vir prudens ex lectione, ex usu, & observatione similium collegerit, aliquid suspicari aut praesumere de fatis, id licet: sed caute, & timide. At ex artibus magorum, ariolorum, divinorum, mathematicorum, & quod aliud tale genus, id vero nefas est, nec divina aut humana lex permittit. Deus palam edicit [Deuteron. ca. XVIII]: Non inveniatur in te, qui ariolos sciscitetur, & observet somnia atque auguria: nec sit maleficus, nec incantator, nec qui Pythones consulat, nec divinos, & quaerat a mortuis veritatem. Omnia enim haec abominatur Dominus. Et nostra divina lex tantum? etiam falsa illa Mahumetis. Ioannes Leo scribit [Lib. III. de Africa]: Magiam & caballisticas artes lege Mahumetica veritas, & velut haereticas haberi. Huius enim, inquit, Alcoranus Omne Divinationum genus vanum esse asserit, Deumque solum arcana nosse. Bene hoc & prudenter Mahumetes: atque omnis bona Respublica damnat. Illa Romana, quot decretis & legibus? notae sunt: nec caussae etiam ignotae, aut diu quaerendae. Eruo istas;

Primam, quod turbant praedictionibus animos, & ad novas aut magnas spes impellunt. Mecaenas apud Dionem, in Oratione ad Augustum de Republica constituenda, digna quam Principes legant [Lib. III]: <...> Divinos & vates in republica esse, prorsus non oportet. Multos enim hi tales, dum vera quaedam, plura falsa proferunt, ad res nouas impellunt. Rem dicit; & quid tam proprium istis, quam magna & blanda praedicere, & animos ad fortunae fastigia attollere? facili nostra credulitate, tamquam peritia, & monitu fatorum (ait Tacitus [I. Histor.]) praedicantur; & cupidine humani ingenii, libentius obscura credi. O veriloquia! inclinamus: & vidi & risi Principes viros, auribus atque animis [Р. 43] in haec pronos, imo alia omnia artium prae his spernentes. At, ut Dio aiebat, turbas & res novas dant. Quis nescit, qui historiam veterem legit? & ad scelus (ait iterum Tacitus [Ibid.]) ab huiusmodi votis facillime transitur. Hinc conspirationes in Principem, aggressiones, deiectiones: & quae copia exemplorum deterreor affirmare. Poeta [Statius] sufficiat, aut veriori nomine hic vates:

Nos pravum ac debile vulgus

Scrutamur penitus superos. hinc pallor, & irae,

Hinc scelus, insidiaeque, & nulla modestia voti.

Apollo veriora dicta numquam dedit.

Sed caussa altera, Fallacia. Nihil in praedictionibus istis firmum, nihil ex arte certa (quidquid assimulent) haustum; & qui veriora dixisse videntur, a Geniis habent. Sed ipsi quam ament & gaudeant nos fallere, id quoque scimus. Quid, quod vel inviti etiam fallunt? neque enim sunt omniscii, & quamquam subtiles, & arcanorum Dei per notas scrutatores; tamen aberrant, & abyssum illam Fati non pervadunt. Itaque bene iterum Tacitus [X. Histor.]: Mathematici, genus hominum potentibus infidum, sperantibus fallax. Certe utrumque; nam & potentes destituunt aut decipiunt, alio transgressi; & vanitatibus fallunt. Patere (ait iocose Seneca) aliquando Mathematicos vera dicere. Patior; & tot sagittas cum emittant, unam tangere, aberrantibus centenis. Enimuero ridiculi Principes, qui huc se donant. Vide Agrippinam, Neronis matrem [Tac. XII. Annal.]: quae mortuo Claudio, domi eum aliquamdiu tenuit, & famam de morte suppressit, ut progressui scilicet & auspiciis tempus prosperum, ex monitis Chaldaeorum, attentaret. O dii deaeque, tetigit! quam salutaris ille rector, quam diuturnus, quam illi & sibi laetus etiam fuit! Bellum aliud in Niceta Choniate, prudenti illo (fatendum est) historiae scriptore. Tangit vitium sui (utinam non & nostri!) aevi, atque ait: Nostris temporibus Imperatores Nil Sine Praescripto Astrologorum agunt: & rebus gerendis dies atque horas eligunt, ut sidera dictarunt.

Л. 22 об.

Вопрос

Подобает ли християнину о будущих испытовати и пророков или иных тайнозрителей о том вопрошати?

Рекох вышше, яко невозбранно есть с разумом разсуждати и проразумевати будущая. И аможе смотрение Божие влечет, тамо преклонятися; что муж благоразумный, от чтения книг, от искуства и от предыдущих вещей удоб познати может. Обаче верити будущим со опаством и страхом подобает: многажды прелщают; художества ко познанию будущих не подобает употребляти ни единаго, такожде не подобает приходити до волхвов, до ворожбитов, до звездочетцов [л. 23] и не вопрошати их о будущих. Вси бо множае лгут, нежели истинствуют. Аще же иногда и правду рекут, обаче того ради, дабы потом много лжи вера была данна. Того ради и Бог еще в ветхом законе заповеда до сицевых приходити. Глаголет бо, да не последуете утробным баснем, и к волхвом не приходите, и не осквернитеся в них, и паки душа, яже аще последует утробным баснем или волхвом, погублю ту душу от людей ея1. Не точию ж Бог, но и слуга диаволский Магомет заповедает во Алкорании своем чернокнижнаго2. Глаголет бо, яко един точию Бог ведает будущая. И не токмо Магомет, но и всякий разумный народне терпит в себе имети сицевых прелестников, и не без вины оное.

 

Первая вина: яко таковыи человецы, паче же прелестницы, часто пророчеством своим велие между народом творят смущение; до новых и великих вещей народ возбуждают обещанием будущих. Меценас, пишушщи до Августа кесаря римского о устроении речи посполитой4 сице глаголет: провидцов и пророков отнюдь не треба держати в речи посполитой, ибо сицевыи, сказавше едину вещь праведно, потом много лгут и часто народ смущают. Истинну глаголет, яко нецыи человецы, хотяще себе прозорливыми показати, зело того любят, кто им веру емлет, и обещают ему зело великая и благополучная; он же их почитает и пред иными похваляет, яко тайнозрителей будущих вещей. Но се есть велие безумие, самому Богу5 противное. Видех аз и смеяхся мужей знаменитых и великих, иже не точию уши, но и души своя преклоняют к волхвом и возвестителем будущих; последуют, паче всего любят их. Обаче что Меценас, то и Дио глаголет: [л. 23 об.] Яко человецы, возвещающии будущая, часто великим мятежам виновны бывают. Ведомо то всякому, чтущему древние истории, наипаче Тита Ливия и Тацита, иже глаголют: Кто послушает человеков, сказующих будущая, той готов на всякое беззаконие, отсюду бо раждаются молвы, коварство, ковы и убийство6.

Вторая вина: прелесть. Ибо сицевые пророчества ничтоже в себе имеют известно. Аще же кто неложно будущая сказует, мню, яко от бесовского откровения то творит.

Но речеши: како убо мнози и святые мужие прорицаху будущая?

Ответ: разумный человек удобь познати может, кто пророчествует духом Божиим, и кто духом бесовским; аще духа Божия имеет, той всуе ради малыя вины ничтоже о будущих глаголет, точию ради зело великия нужды, а пророчествующия духом диавольским не стыдится и о худшей вещи прорицати, убо от сего знамения и от протчих подобает познавати духа Божия и духа лестча: мнози бо, по свидетелству самого Христа Господа, лжепророцы изыдоша в мир; сицевые иногда хотяще прелщают нас, иногда же и нехотяще, ибо и сами часто прелщаются о знамении тех, от нихже познают будущая, и никогда могут постигнути бездну судеб Божиих. Того ради добре и праведно написа Тацитус: математики, сиречь звездочетцы, господам лгут и надеющихся прелщают. О них же и Сенека филосов аще и жартой, обаче истинно глаголет: иногда и математики могут истинну рещи и подобны суть тем стрелцам, которые, три стрелы в цель испустивши, единою точию в цель ударяют. Сего ради вижд, како посмеятелныи суть человецы, паче же началствующии7, иже сицевыми прелестьми водятся. Никита Хонеят преславный историк, описуючи век тот, в онже живяше, сице глаголет: нашего века повелители без соизволения звездочетцов ничтоже творят, и аще что хощут делати, день и час избирают, смотря на звезды.

1 В финальной редакции: «да не обрящется у вас волхвуяй волхвование, ни чародей, ни обоятель, ни смотряяй во утробу и волхвуяй, ни вопрошаяй мертвых, вся бо сия мерзость Господеви, и паки душа, яже аще последует утробным баснем или волхвом, погублю душу ту от людей ея»; здесь же маргиналия: «Левит 19 Левит 20»

2 В финальной редакции: «художества чернокнижнаго и волшебнаго»

3 В финальной редакции: «всякая разумная речь посполитая»

4 В финальной редакции: «государства»

5 В финальной редакции: «убийства на князей и государей».

6 В финальной редакции: «на высоких властех сущии»] 

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!