единовластительство

.term-highlight[href='/en/term/edinovlastitelstvu'], .term-highlight[href^='/en/term/edinovlastitelstvu-'], .term-highlight[href='/en/term/edinovlastite-l-stvu'], .term-highlight[href^='/en/term/edinovlastite-l-stvu-']
Original
Translation
P. 315

Suadet porrò ambitio nimia Populi libertatem opprimere, subigere Nobilitatem, potentiorum vires infringere, & ad auctoritatem Regiam reducere omnia: existimat enim tum securiorem se fore, cùm fuerit absoluta, & subditos magis in servitutem redegerit ; grandis error, quo adulatio animos occupat Principum , eosque gravibus periculis objicit. Modestia est, quæ conservat Imperia, dum nimirum Princeps suam dominandi cupiditate ita corrigit, ut dignitatis suae potestatem. Nobilitatis amplitudinem, & populi libertatem intra rationis liimites coërceat: neque enim diu stare poterit Monarchia, cui de Aristocratia et Democratia aliquid admixtum non fuerit. Potestas absoluta tyrannis est; qui illam quærit, exitium suum quærit. Huc denique Principi sunt omnia reducend, ut us , qus sub imperio sunt, non tyrannum, sed Patrem familias, aut Regem agere videatur, & rem non quasi Dominus, sed quasi Procurator et Prefectum admumistrare, ac moderate vivere, nec quand nimium est, sectari *.

[*Arist[oteles]. Pol. l.5. c.11]
 

Л. 116

Понуждает к тому излишнее властолюбие отъяти свободу людем, покорити стареишине, велможам сломити силы, и вся к единовластителству устроевати. Разумеет бо властолюбец, яко безбеднейший будет, егда сам вся одержит, и людей болшою работою отяготит. Но се великое заблуждение, вне же ласкателие с[е]рдца княжие вводят, и купно их в великия беды ввергают. Обаче кротость сохраняет Ц[а]рствия, егда Ц[а]рь тако своя похоти управляет, яко и достоинства своего власть и честь велмож своих, и свободу народа в добром разума определении содержит. Не может бо долго пребывати Монархия, аще что от Аристократии и Демократии премешеннаго себе не имеет. Совершенное и самоволное единовластителство есть мучителство, его же аще кто ищет, ищет погибели своея. Вся убо якоже Аристотель тако устроевати подобает, да Ц[а]ря людие не мучителем, но Господарем нарицают; и да вся творит не яко Г[оспо]д[а]рствующий, но яко домовит и иконом, да живет в мерности, и всего еже излишнее есть да хранится. 

л. 9 об.

Сице убо по[д]королем немецка земля ча[с]тию бысть (л. 10) королевства франкискаго весма свобо[д]ному их единовластите[л]ству (яко видим) по[д]чиненна которую немноги прови[н]цы ра[з]деленную нача[л]ники многии споколения франкискаго по[д]именем коллито[в] или ма[р]хионов управляли, алюбо саксоно[м] о[т]ча[с]ти во[л]неишая попустися свобода, анаипаче которы[х] коро[л] до[л]гою бранию едва збиты дообла[с]ти народа франкискаго прилучил, паки единому роду им сфра[н]ками повелел быть.

p. 18

Sic igitur sub Carolo Germania portio fuit regni Francorum, sat absoluto ipsorum, ut videtur, imperio subiecta. Eam in complures provincias divisam (p. 19) Praefecti, originis plerique Francicae, sub nomine Comitum aut Marchionum administrabant. Etsi Saxonibus amplior quaedam libertatis species relicta; quippe quos Carolus, diuturno demum bello fractos, in iura populi Francici adscivit, unamque velut gentem cum Francis esse iussit.

Have you found a typo?
Select it, press CTRL+Enter
and send us a message. Thank you for your help!