provincia

.term-highlight[href='/ru/term/provinciam'], .term-highlight[href^='/ru/term/provinciam-'], .term-highlight[href='/ru/term/provinciis'], .term-highlight[href^='/ru/term/provinciis-'], .term-highlight[href='/ru/term/provinciae'], .term-highlight[href^='/ru/term/provinciae-'], .term-highlight[href='/ru/term/provinciae-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/provinciae-1-']
Оригинал
Перевод
p. 113

Caesar itaque, cum esset Alexandriae, voluit de contrversiis [p. 114] iure potius apud se, quam armis inter ipsos disceptari, eo quod Consul esset populi Romani, & quod, superioribus annis, cum Ptolomaeo, patre regis, lege & Senatusconsulto societas facta erat. Hoc ipsum vero indignissime ferebant praefecti, quaerentes maiestatem regiam minui, quod ad dicendam causam evocaretur. <…> Concitatis ergo animis, bellum adversus Caesarem moliuntur, sed ille post magna pericula victor, extincto Rege, non quidem redegit Aegyptum in provinciae formam, sed Cleopatrae eiusque fratri minori regnum permisit.

л. 49

Кесарь убо егда бе во алекса[н]дрии хотяше о споре, правом паче усебе, нежели оружием между ними быти, ра[з]суждению того ради что консул бяше римски, ичто преждних лет соптоломеем о[т]цем ц[а]рьским заветом и общим советом дружество сотворе[н]но бяше. О сем же и том зело неблаговолиша боляре, ропщуще яко величие ц[а]рьское умаляется, что насуд призван бяше. Нера[з]судивше убо воину мышляху воздвигнути противу кесаря; обаче о[н] повеликих неизвестиах, победитель погубивше ц[а]ря непретвори воистинну египта вообра[з] правинцыи, но Клеопатре иея брату меншему ц[а]рьство о[т]даде.

p. 365

<...> ad haec Sicilia, Sardinia, Corsica, Baleares Insulae, Allobroges: quae quidem Provinciae suos habent dominos, qui plenam in omnibus potestatem obtinent, & ad Imperii rationes ne tantillum quidem conferunt.

л. 154

<...> к сим сикилия Сардиния Корсика Балеарскии инсулы аллоброгии, которые провинцыи своих имеют господеи, которы Совершенну вовсех власть имут; и ко империа доходу ничесоже дают <...>

P. 114

Harum rerum prima cura fuit, uti habitatoribus Moldavia, civibus urbes frequentarentur: altera deinde militiae, quam non modo legebat et armabat, sed etiam in ordinibus distributam exercendo faciebat meliorem. Deinde populatores eo milite aggressus provinciam pacavit. Inter eos Barones qui in Poloniam fugerant, Myron erat, magnus Logotheta Duca Principatum tenente. Is donec omnia, quae in Poloniam secum asportaverat, absumpta fuerunt, ut extrema pecunia premeretur, aut Ducae aut Petrezeici opibus fidebat: Ducae, quocum eadem fortuna erat usus, si forte aut praelio, aut aliquo alio modo libertatem consequeretur: Petrezeici, si reduceretur per Polonos: alterutrius favore aut gradum tenere, aut altius tolli se posse existimabat.

C. 115

Итак первое Господаря попечение было о размножении в Молдавии жителей и о населении городов гражданами; второе о войске, которое не только собрал и снарядил,но и разделив на полки, посредством учения, соделал наилучшим; на конец ополчившись с сим войском противу грабителей, доставил своему Княжеству спокойствие. Между бежавшими в Польшу Боярами в правление Дуки находился и Мирон великий Логофет. Сей, пока еще привезенное с собою в Польшу имение не все издержал, в случае крайняго в деньгах недостатка на богатство Дуки, или Петречейка надеялся. На Дуково потому, что по доставлении себе чрез войну или другим каким либо способом вольности, в одинаковом с ним думал быть состоянии; а на Петречейково для того, что чаял будто Поляки могут ему прежний доставить чин; на обоих же к себе благосклонность полагался потому, что ласкал себя или удержать прежнее или взойти на вышшее достоинство.

p. 36

Principio igitur summi Principis duplicem esse potestatem vel ex ipsis Iurisconsultis constat. Unam Absolutam, sive Solutam, alteram Civilem appellant. Soluta, seu libera, ea est quae nullis legibus circumscripta est, sed omnia sine discrimine complectitur: exceptis tamen Dei Naturaeque legibus, atq[ue] iis quibus tamquam fundamentis Principatus fastigium & status innititur. Quippe Deo superior non magis est Princeps, quam vel patrono cliens, vel seniore suo vasallus: immo ipsius imperio & potestati subiectus est, nedum ut illi divinas leges abrogare liceat.
Principi quoque fundamentales principatus sui leges antiquare minime licet. Nam abolere ea iura, quibus status Reip[ublicae] atque ipsius salus continetur, quid aliud esset quam seipsum ultro (p. 37) pessumdare? Sic Galliarum Regi, nec legem Salicam, nec trium Statuum conventum, nec legem de non alienandis Regni partibus & provinciis quae in ipsius Reip[ublicae] dominio positae sunt, tollere licet.

л. 37 об.–38

Во первых убо превисочайшего кн[я]зя две власти от самих советников позноватся. Едину свободную, вторую грожданскую именуют. Свободная сия е[c]ть,  яже ни ко единому суду причитуется, но вся беспрекословия составляеть, кроме божиих и естественных судов и тех ими же аки основаниями властелителства степени и стани утверждаются. Понеже не паче высочайши есть властелин яко же благодители пестун и вящему себе раб, паче же оного власти и раден[и]ю подлежит, дабы когда б[о]жияго суда не отвратил.
Кн[я]зя такожде утвержденнаго княжения устави всячески забивати не подобает, ибо отвергати оные уставы и ниже стан речи посполитой и здравия его состоится, что болие есть, аще не себе самого отвергати? Тако Галли ц[а]рь ниже установлении салинском, ниже трех станов собрание, ниже уставов и не отверженны ц[а]рств части и стран, яже в самые речи посполитыя власти положенные суть отвергати подобает <…>.

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!