власть

.term-highlight[href='/ru/term/vlast'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlast-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlasti'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlasti-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlast-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlast-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlastiu'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlastiu-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlastei'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlastei-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlastei-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlastei-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlasti-27'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlasti-27-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlastyami'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlastyami-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlast-2'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlast-2-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlasti-1'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlasti-1-'], .term-highlight[href='/ru/term/vla-s-t'], .term-highlight[href^='/ru/term/vla-s-t-'], .term-highlight[href='/ru/term/vla-s-tei'], .term-highlight[href^='/ru/term/vla-s-tei-'], .term-highlight[href='/ru/term/vlastu'], .term-highlight[href^='/ru/term/vlastu-'], .term-highlight[href='/ru/term/vla-s-tmi'], .term-highlight[href^='/ru/term/vla-s-tmi-'], .term-highlight[href='/ru/term/vla-s-ti'], .term-highlight[href^='/ru/term/vla-s-ti-']
Оригинал
Перевод
Р. 68

Mon. III. Iustitiam magis in eo exerceri. 

At iustitiae fruendae caussa Imperia primum sunt reperta. [p. 69] Ea igitur magis in Principatu floret, vigetque; nec sunt noxae aut corruptelae, quae in aliis illis formis. Vide. Rex aut ipse ius dicit (olim &* [[Vide hoc libro, cap. XI]] nuper etiam factum) aut qui dicant, eligit & designat. Si ipse, supra metum aut gratiam est, magis avaritiam: & nihil istis, quae praestringere oculos iudicantium solent, donat. Si alii; sunt tamen ab ipso. & cura eligit, & electis iam superest & intendit. Non sunt iis sic libera iudicia, ut non iudicium huius metuant; & siquid foedius patrent, poenam. In alio statu quid simile? 

Л. 43

Увещание 3
Лучшая тамо правда адна {испр. из выскобленного; верно «где»} монархия 

Понеже правды ради власть установленна, того ради лутше есть единаго имети властелина, нежели многих, ибо где един над всеми господьствует {испр. из неверно прочтенного «государствует»}, тамо правда процветает, а идеже многие равно владычествуют, тамо удобь истинна повреждается, ибо монарх или сам суд судит, или других на то избирает и повелевает: аще сам судит, чужд есть всякаго пристрастия, неправду раждающаго, не боится бо ничиего гнева и не ищет милости, колми паче чужд есть лакомства, посулов и даров; аще другии к тому от него постановлени, которых с разсмотрением избирает, и над избранными начальствует и надсмотряет, и не тако им свободен есть суд, дабы сами не боялися суда и казни, аще неправедно будут судити; 

P. 83

Deinde, quod regnum ita moderatius videatur, cum nec innutriti sint potentiae, & ex ea superbiae; & quod neque proprium habeant, ab aliis acceptum, ad alios transmittendum. Eo minus intendunt imperium, aut subditos opprimunt: in quem enim post-usum? Aperitur & virtutibus campus: ac multi ad eas adspirent, vel spe Principatus. Haec & talia Aristotelem moverint, ut Carthaginienses laudaret hoc nomine, & Spartiatis praeferret, qui stirpe reges legebant. Sunt & hodie, aut nuper fuerunt inter Christianos, electi reges: hodie quidem Poloniae, nuper Bohemiae, Daniaeque.

Л. 46

Третия: яко лучшее управление в том государстве бывает, где царие народятся и [ошибочно вм. «не родятся, а»] общим советом избираются; то же того ради, яко избраннии не могут тако гордитися и власти своея зле употребляти, якоже родимыи царие; и знающе, яко власть их есть временна и купно с животом их может пресещися, того ради не зело сверепеют и не велми подручных своих порабощают, не уничижают, ниже угнетают; и мнози, чающе сея власти доступити, доброе житие жителствуют и великие добродетели тщатся показовати. Сих ради вин и Аристотель карфагенов похваляет, спартанов же охуждает, яко по наследию царей имели бяху недавно; и ныне еще суть нецыи христианстии народы, котории не по наследию царей или королей себе имеют: недавно Ческое и Данское государство таковыи имело обычаи, полское же и ныне в том пребывает.

S. 276

<...> dann bald wollen sie, daß ihre Stell- und Verstellung erkannt werde, bald sehen sie es ganz angern. Als dem Tiberio das Käyserthum vom Römischen Rathe auffgetragen, stellete er sich dazu unwillig vorwendend, er wäre eine so grosse Bürde allein über sich zu nehmen untüchtig, zudeme fünden sich ja viele andere zum Regiment geschickte vornehme Leute, solten demnach nicht Einem allein alle Macht übergeben: Weilen ihnen aber seine arglistige und verborgene Natur bekannt und seine Ehr sucht aus vielen Dingen genugsam zu ersehen als stelleten sie sich klüglich, solchen seinen Worten glauben zu zustellen und fuhren fort ihn ganz inständiglich zu ersuchen, er möchte doch das ihme angetragene Käyserthum antreten und sie in ihrem Suchen nicht enthören; Worauf der Tiberius nach offt wie [S. 277] derholter Bitte antwortete, er befinde sich dazu allein untüchtig, wäre aber erböthig, denjenigen Theil des Regiments, welchen sie ihm anvertrauen würden über sich zunehmen, worauff ihn der Asinius Gallus unverständiglich gefraget mit welchem Theile er dann friedlich seyn wolte? welche Frage ihn sehr verdroß und als unverhoffet, sehr bestürtzet machte, weilen er nicht dafür gehalten, daß man ihm so leicht glauben würde; Wie diß der Asinius vermerckte, gereuete ihn solche Unbesonnenheit im Reden, und gab vor, er hätte solche Frage nur schertzweiß gethan, um dadurch anzuzeigen, daß das Römische Reich unmüglich zertheilet werden könnte, sondern es Einer allein beherrschen müsste <...>.

Л. 65 об.

<...> [государи] часто хотят дабы их видя и пременения преугаданы были, часто ж оным то и противно, как Тиверию кесарство от римского сенату предъявлено, притворил он то себе быти противно, предлагая, что оный толико великое бремя един подъяти [?] не может и к тому ж де обретаются многие иные ко владению достойны знатные люди и сего ради да не вручают единому всей власти, но понеже им лукавая его и скрытная натура была известна и честию желателство его из многих дел усмотрено являли, [л. 66] они себя разумно, якобы таковым словам верят, но продолжали с прошением, дабы на предъявленное кесарство наступил и их прошение не оставил, на что Тиверии отвещал, что к тому себя единаго не мощна обретает, но готов оную часть правителства, еже ему вручено будет, на себя приняти, на что Азинеус Галбус неразумно вопрошал: "которою частию он хощет доволен быти?", который вопрос, яко нечаянный, зело оному противен был, ибо не мнил, что ему то лехко поверят. Азиниус сие усмотря, раскаялся о безумнои речи своея и предъявил, что он оный вопрос токмо жартом учинил, тем хотя показати, что римскому государству невозможно разделену быти, но единому оным владети подобает <...>.

Политический счастия ковач (1728-1732)
Христиан Георг фон Бессель
P. 318

§ 2

Tous les Ministres publics, sur-tout ceux du premier et second ordre, doivent être accompagnés par un Secretaire d’Ambassade, ou de Légation. [P. 319] C’est, après le Ministre même, le premier personnage de l’Ambassade, sur lequel roule la plus grande partie de l’ouvrage, qui est initié dans le secret, qui a le chiffre, et qui devient, pour ainsi dire, le conseiller du Négociateur. C’est un abus de remettre au Ministre qui part, le soin de se pourvoir lui-même d’un Secretaire d’Ambassade: le département des affaires étrangeres doit le lui donner de la part du Souverain, et faire choix, pour un employ d’aussi grande confiance, d’un Sujet habile, laborieux, et fidele à toute épreuve. Le Ministre, de son côte, doit l’envisager, non pas comme un domestique, mais comme un serviteur de leur Maître commun, le traiter avec politesse, ne point se donner des airs de hauteur avec lui. Mais se mettre toujours devant les yeux que, pour être son chef, il n’a pas l’autorité de lui commander comme à une personne qui lui appartient.

Institutions politiques. T. 2 (1760)
Jakob Friedrich von Bielfeld
Л. 2 об.

§ 2

При всяком народном министре а особливо первого и второго степени должно быть одному секретарю посольства. Он первый по министре, от котораго зависит почти все дело, он ведает тайны, имеет ключ к тайным письмам, и так сказати, советник при министре. Отъезжающему министру не следует самому для себя выбирать секретаря посольства. [Л. 3] Коллегии иностранных дел надлежит его определять к нему именем Государевым, выбрав к сей должности требующей толь великой доверенности человека из подданных, искуснаго, трудолюбиваго, и испытаннаго в верности. Министр со своей стороны должен содержать его не как домашняго своего но как слугу общаго их Государя, поступать с ним учтиво и не высокомерно, всегда памятуя, что ему, будучи его шефом, нет власти им повелевать как собственно ему принадлежащим человеком.

P. 319

§ 3

Plusieurs Cours (sur-tout celle de Suede) sont accompagner léurs Ministres par des Secretaires de Légation Gentilshommes, qui se formant ainsi aux affaires sous d’habiles Négociateurs, sont eux memes employés dans la suite en qualité de Ministres. Il est aisé de reconnoiter la sagesse et l’utilité de cette méthode. Le Secretaire d’Ambassade, soit noble, soit roturier, doit prêter, avant son depart, serment de fidélité entre les mains du Ministre du Cabinet; et le Souverain lui assigne un appointement honnête, pour le mettre à l’abri du besoin et de la tentation. Arrivé au lieu de sa destination, le Ministre doit le presenter, s’il est Gentilhomme, au Souverain, à la Cour, et au ministere; et s’il ne l’est pas, au ministere seul, pour le faire reconnoiter en sa qualité de Secretaire d’Ambassade, et [p. 320] pouvoir se servir de lui en cas de maladie, ou d’absence, pour solliciter les affaires et poursuivre la négociation. C’est une precaution essentielle, à laquelle aucun Ministre ne doit manquer, soit pour d’autres raisons. M. de Wiquefort (b) comprend: les Secretaires d’Ambassade sous la classe des Ministres du second ordre; mais je crois qu’il se trompe, 1. parce qu’un pareil Secretaire n’a point de créditif, 2. qu’il n’agit pas en chef, mais sous la direction du Ministre, et 3. parce qu’il ne jouit des prerogatives du droit des gens, que sur le même pied des autres personnes de la suite du Ministre du second ordre. Autre chose est ce qui se pratique pendant l’absence du Ministre, ou dans les intervalles des ambassades; le Secretaire de legation peut et doit continuer alors les negotiations entamées; mais son Souverain doit informer le ministere avec lequel il doit traiter du pouvoir qu’il lui donne, ou du moins le Ministre, qui part, doit l’autoriser auprès du ministere du lieu, à poursuivre ses fonctions; et par l’une ou l’autre de ces demarches, le Secretaire de Ambassade acquiert la qualité de chargé d’affaires, et se trouve en quelque maniere accrèdité.

Institutions politiques. T. 2 (1760)
Jakob Friedrich von Bielfeld
Л. 3

§ 3

Многие дворы, а паче швецкой в провождение министров секретарей посольства из дворян, которые под искусными министрами обращ[?] в делах, бывает и сами наконец употреблены в министерских [нрзб].

Довольно явствует мудрость и польза [л. 3 об.] сего учреждения. Секретарь посо[ль]ства хотя бы из шляхетства, хотя бы из простых людей, пред отправлением своим присягает в верности и приводится к присяге в присутствии кабинет-министра. Государь определяет ему достаточное жалование, сколь потребно, для предохранения его от нужд и вредных покушений. По прибытии его в назначенное место, буде он из дворян, то министр должен представить его государю той державы, двору и министерству, ежели не из шляхетства, то одному министерству для признания его в чине секретаря посольства и для употребления его к отправлению дел и к продолжению оных вовремя болезни или отсутствия самаго посла. Сия есть существенная предосторожность, которую наблюдать должно каждому министру без всякой зависти, без тщеславия, или других подобных сему причин. Г. Викефорт [Л. 4] (б) щитает секретарей посольства в числе министров второй степени; но думаю что он в том обманывается. Потому, что 1) такой секретарь не имеет верящей грамоты 2) делает все не сам собою, но под властию министра 3) довольствуется преимуществами права народного не инако как и другие из свиты министра, которым также следовало бы уже почитаться в числе министров второй степени. Иное дело бывает с ним в отсутствии министра или между посольством. Секретарь посольства может и должен тогда продолжать начатые дела, но государю надлежит уведомить министерство, с которым ему в дела вступить должно, о вверяемой ему власти, а по крайней мере должен отъезжающий министр уполномочить его [Л. 4 об.] пред министерством той державы к продолжению дел ему порученных, тем или другим способом, секретарь посольства приемлет на себя звание отправляющего дела и получает некоторым образом доверенность.

S. 42

Dieses Bisthum ist vollkommen unabhängig und erkennet keinen andern Oberherrn als seinen Bischoff.
Die Bischöffe von Ermeland tragen den Titel als Fürsten des Heiligen Römischen Reichs vermöge eines Frei-Briefes Kaisers Karls IV. Sie üben über ihre Unterthanen alle Rechte der Oberherrschaft aus; sie haben das Vorrecht unter ihrem Wappen Münzen zu schlagen und Adels Briefen auszufertigen; und endlich verwalten sie die obere und untere Gerichtsbarkeit über die Edelleute ihres Stiftes. 

С. 46

Сие Епископство ни от кого не зависит, и не признает другой власти над собою, кроме своего Епископа.
Епископы Эрмеландские пишутся Князьями Священныя Римския Империи, по данной им грамоте от Императора Карла четвертаго. Они над подданными своими имеют все права верховной власти; могут делать под гербом своим деньги, и давать грамоты на шляхетство; а наконец чинят суд и расправу между шляхтичами своей епархии.

Т. 8. P. 223

Pendant que l’Europe est ainsi boulversée, on voit paroître au vij. siecle les Arabes, jusques-là renfermés dans leurs deserts. Ils étendent leur puissance & leur domination dans la haute Asie, dans l’Afrique, & envahissent l’Espagne ; les Turcs leur succedent, & établissent le siége de leur empire à Constantinople, au milieu du XV. siecle.

<…> & bientôt après la politique de l’Europe & les arts prennent une forme nouvelle.

С. 13

В то время, когда Европа пременялась, являются в VII. веке Арабы, кроющиеся в безизвестии до сего времени по степям своим, распространяют власть и повелительство свое в вышней Азии, в Африке, и осаждают Ишпанию. Турки следуют за ними, и учреждают столицу империи своей в Константинопле, в половине XV. века.

Вскоре потом Политика и художества в Европе приемлют новой образ.

Переводы из Энциклопедии. Ч. 1 (1767)
Франсуа-Мари Аруэ (псевд. Вольтер)
T. 5. P. 337

Par plusieurs raisons tirées de la nature de la chose, le pere doit commander dans la famille. Premierement, l’autorité ne doit pas être égale entre le pere & la mere ; mais il faut que le gouvernement soit un, & que dans les partages d’avis il y ait une voix prépondérante qui décide.

С. 4

По многим доказательствам, выведенным из самой природы, отец должен повелевать [c. 6] в доме. Во-первых, власть не должна быть ровна у отца с матерью, а надобно чтобы правление было одного и в разнствующих мыслях, был бы голос перетягивающий к решению.

T. 5. P. 338

Mais quoique le gouvernement ne soit pas le maître de la loi, c’est beaucoup d’en être le garant & d’avoir mille moyens de la faire aimer. Ce n’est qu’en cela que consiste le talent de régner. Quand on a la force en main, il n’y a point d’art à faire trembler tout le monde, & il n’y en a pas même beaucoup à gagner les cœurs ; car l’expérience a depuis long-tems appris au peuple à tenir grand compte à ses chefs de tout le mal qu’ils ne lui font pas, & à les adorer quand il n’en est pas haï. Un imbécille obei peut comme un autre punir les forfaits : le véritable homme d’état sait les prévenir ; c’est sur les volontés encore plus que sur les actions qu’il étend son respectable empire

С. 17

Но хотя правление не есть властитель закона, однако довольно быть защитником его и иметь тысячу способов сделать его любезным; в сем только состоит дар царствования. Когда имеешь силу в руках, великая ли хитрость, чтоб весь свет дрожал, и мудрено ли уловить сердца; опыт сему давно уже нас научил, что народ своим начальникам часто приписывает больше зла, нежели они когда ни есть ему сделали, и обожает их, когда только не ненавидит. Малоумный также может наказывать за преступления, когда только слушаются его; а прямо государственный человек умеет их упреждать, и больше над волями, [c. 18] нежели над делами распространяет власть свою почтения достойную.

P. 39 Ch. 3 §11

Si celui qui gouverne seul, se fondant uniquement sur sa puissance, ne fait que suivre la fougue de ses passions déréglées, préfère ses intérêts particuliers aux intérêts publics, s’il agit de dessein prémédite contre le salut de la Société, soule aux pieds les Lois de l’Etat, ou s’élève au-dessus d’elles, si son penchant le porte a la cruauté, on apelle un pareil Gouvernement Tirannie. Lorsque la Régence est commise a plusieurs personnes de l’Etat, et que celles-ci agissent d’une manière contraire au bonheur de la République, lui préfèrent leurs intérêts particuliers, ne cherchent qu’a agrandir leurs familles, ou a assouvir leurs passions, alors l’Aristocratie dégénère en Oligarchie. Quand touts les Membres de l’Etat tiennent d’une commune main les rênes du Gouvernement, et que le Peuple alors fuit aveuglement ses passions efférences, sans consulter la sain raison sur les véritables intérêts de la République, un pareil Gouvernements est nommé Politie

Institutions politiques. T. 1 (1760)
Jakob Friedrich von Bielfeld
С. 29 Гл. 3 §11

Ежели тот, кто правит один, утверждаясь только на своей власти, последует стремлению развращающих своих страстей, предпочитает собственную свою пользу общей; ежели поступает умышленно против целостности общества, попирает ногами государственные законы, или выше их возносится; ежели имеет склонность к свирепству: то называют такое правление Тираниею. А когда власть вверена многим особам, и они поступают противно благополучию республики, и предпочитая собственную свою пользу, ищут только возвысить свои фамилии, или удовольствовать свои страсти: тогда Аристократия переменяется в Олигархию. Когда ж все члены государства общее правление содержат, и народ последует своим необузданным страстям, не советуя с здравым разсудком о прямых пользах Республики: то такое правление называют Политиею.

S. 9

III. Das Regierungsrecht der West-Gothischen Könige war nicht unumschränkt, die Magnaten und nachher die Geistlichkeit hatten in Reichssachen mit zu sprechen. Doch war die Krone anfangs erblich, und ward erst nach und nach wählbar.

C. 4

ІІІ. Власть Королей Вестготских была не безпредельная: ибо вельможи, а после и духовенство в государственных делах голоса подавали. Однако же с начала на престол по наследству вступали, а после от времени до времени Короли уже избирамые были. 

S. 276

III. Ohnedem hatte das Parlament zu diesen Kriegen die Geldverwilligungen deswegen angeschlagen, weil es vorläufig den grossen Beschwerden über des Königs willkührliche Gewalt, den Uebermuth seiner Staatsbedienten, und Umwachs des Pabstthums abgeholfen wissen wollte. Dagegen hatte der König drei Parlamente kurz hintereinander, [S. 277] 1625, 1626 und 1629, aufgehoben; und inzwischen, aus eigner Macht, nicht nur einige bisher gewöhnliche Steuren fernerhin eingefordert; sondern sogar neue ganz ungewöhnliche Auflagen, mit dem Vorsatz, weiter kein Parlament mehr zu berufen, ausgeschrieben.

C. 150

III. Парламент хотел наперед, чтоб отвращено было великое негодование на произвольную Королевскую власть, чтоб укрощена была гордость его Министров, и не дано было усиливаться Папистам; и для того отказал в потребных для ведения сих браней деньгах. Король же напротив того разпустил сряду три Парламента 1625, 1626 и 1629 годов; и между тем самовольно не токмо обыкновенныя до селе некоторыя подати, но также и новыя со всем необыкновенные приказал платить налоги, и принял намерение не созывать больше Парламента

P. 146

Others are subordinate, deriving all their authority from the supreme magistrate, accountable to him for their conduct, and acting in an inferior secondary sphere.

С. 2

А другие подчиненные, и заимствующие всю власть и силу от верховного правительства, коему они в управляемых делах ответствовать долженствуют.

P. 146

In all tyrannical governments, the supreme magistracy, or the right of both making and of enforcing the laws, is vested in one and the same man, or one and the same body of men; and wherever these two powers are united together, there can be no public liberty.

С. 2

Во всех деспотических и тиранских правлениях верховная власть законодательная и совершительная заключается в единой только особе, или в де ином только главноначальстве людей: и где бы сии две власти смешанными во единоначальстве не были, там не может быть публичная вольность, *то есть никто там публично и свободно говорить правды не смеет и не может*.

[Примечание: выделенный фрагмент в оригинале отсутствует]. 
 

P. 219

The queen regent, regnant, or sovereign, is she who holds the crown in her own right; as the first (and perhaps the second) queen Mary, queen Elizabeth, and
queen Anne; and such a one has the same powers, prerogatives, rights, dignities, and duties, as if she had been a king

C. 219

Правительствующая, или владеющая королева есть та, которая имеет Корону по сосбственному своему праву, какова была Королева Мария, Елисавета и Анна, и тогда она имеет ту же власть, прерогативы и права, достоинства и ложности, как и Король

P. VII

Upon great or uncommon dangers, a commander in chief was chosen by common consent, in a general assembly; and to him was committed the conduct of the general interest, the power of making peace, or leading to war. 

С. 3

В случае необычной и великой опасности, главный предводитель по общему согласию избираем был в общенародном собрании: ему препоручали управление общественной казны и власть, постановлять мир и вести войну.

P. 426

L. XCIX. L’Isle de Terre-Neuve. <…> mais quoiqu’ils ne connoissent ni loix ni subordination, ils jouissent de tous les avantages que procure une autorité bien réglée <...>.

C. 296

П. 86. Остров Новой Земли. <…> хотя не знают они ни повиновения, ни законов, однако наслаждаются всеми выгодами, происходящими от установленной власти <…>.

Р. 123

Cap. IX

DE IUSTITIA:

Quam Princeps in se, & sius, servet.

 

Inter omnes autem Virtutes, sunt quaedam velut Regiae, & Principales, ut Justitia primum; a qua Homerus Reges δικασπόλοις appellavit, circa jus occupatos & versantes. Nihil iis convenientius, nihil dignius: & servata, regna servat. Servanda autem, etiam in iis quae Principes, aut qui circa ipsos sunt, tangunt. Mali doctores, qui a legibus eximunt: qui cum Caligula censent, Omnia ipsi, & in omnes, licere. Sive cum Sallustiano Memmio: Impune quidlibet facere, id est regem esse. Abite qui docetis, qui discitis: imo qui praeest Iustitiae, ad eam praeeat, & exemplo commendet. Theodosium imitetur, de quo Panegyristes: Idem es qui fuisti; & tantum tibi per te licet, quantum per leges antea licebat. Ius summum, facultate & copia commodandi, non securitate peccandi experiris.

Л. 94 об.

Глава 9

О правде, которую царь и его служители должны имети*

 

Между всеми добродетелми обретаются некие, аки царские и началнейшии, от них же первое место содержит правосудие, ничтоже бо царем тако есть прилично, якоже правда в суде, яже все царство и самого царя в долгоденствии [л. 95] и в благополучии сохраняет; проклятые суть тии учителе, иже с Калигулею глаголют: яко царь все, что либо сам восхощет творить, прилично и волно есть; да погибнут убо вси учащии и послушающии сицеваго разумения, мы же хощем, да всякий царь последует и ревнует великому оному Феодосию царю греческому, о нем же сице понегириста: тожде еси, иже и прежде был еси, и толико тебе по своей воле леть есть творити, колико прежде леть бяше; по закону; власть великую благотворити, а не грешити восприял еси <...>.

 

[* Примечание: в начальной редакции ГИМ.Син. 115: «О правосудии, еже сам ц[а]рь и минестры его должны хранити»]

P. 140

QUAESTIO.

An curias, & ordines Iudicum perpetuos esse conveniat?

 

Hodie sic habemus, nec cum Princeps intendit, & velut censuram interdum exercet, improbemus. Tamen suae etiam rationes sint improbanti. Ut, quod tempore omissiores segnioresque fiant; & assidua Iustitiae tractatione, minus eius reverentes. Redditur enim cottidianum opus, & cum taedio aliquo aut fastidio usurpandum. Secundo, factio aut coitio facile oriri potest, & superba etiam quaedam dominatio; quod Livius [Lib. XXXIII] notat in ordine iudicum perpetuo apud Carthaginienses: & qui unum eius ordinis, idem omnes adversos habebat; idque inter caussas lapsae illius reip. quidam habent. Tertio, corruptelae interveniunt: & quibus ex diuturnitate securitas adest, facile aures & manus iis laxant. Itaque ut in aliis imperiis, brevia plerumque meliora, & peccare minus obnoxia: ita quidam hic censent, & mutandos esse. Romani ita, qui Decurias Iudicum scribebant, ex honestissimis, & ex censu (ne paupertas ad culpam impelleret), sed non eas omnes adsidue iudicare volebant, dumtaxant quotannis certum & necessarium numerum forte legebant, reliquis tunc feriatis. Sed re tamen bene examinata, cum iam ad hanc multitudinem legum, & ex ea tricas aut captendulas ventum: bonum est perpetuos esse, eosque iuris bene peritos. Quod ad Omissionem, aut Coitionem:

 

 

Л. 113

Вопрос
Лутче ли пременяти или не пременяти министров и чин судей? *

 

Ныне мнози обыкоша не пременяти, и не худо то делают, идеже сам царь часто судов назирает и досматривает; обаче имеют свои притчины и тии, которые пременяют, ибо долго на единой власти пребывающии начинают ленитися и нерадети, и непрестанно судами упраждняющиися часто суд пренебрегают, ибо всякое повседневное дело уныние некое и возгнушание раждает; такожде долго едину власть держащии удоб часто бывают виною [л. 113 об.] мятежа, факции и раззорения всего государства; сия вина (и по свидетельству Тита Ливия) поспешествова к раззорению Картагены; третия вина, яко властелины, чрез многое время на единой власти непременно пребывающии, могут безбедно, якоже сами хощут, нам [м]зде судити, того ради мнят неции, яко лутче есть иногда пременяти начала и власти; тако творяху иногда римляне, иже в чин судей избираху мужей знаменитых и в добродетели свидетелствованных, такожде в богатстве изобилующих, дабы нищета не была виною мздоприятия; аще же и таковых избираху, обаче не подоваху им во всем совершенной власти суд творити, но на всякой год некиих пременяху и вместо тех иных избираху; обаче ныне расмотревше и разсудивше всякие случаи и окрестности, наипаче же умножившуюся злобу и хитрость человеческую, лутче мнится не пременяти чинов; да будут же в  званеи своем искусни и не ленивы, и тчателны, да не возносятся гордынею; **

 

 

Р. 34

Mon. IV.

Regna a Deo & Reges temperari.

I. Breve Monitum, sed magni sensus & usus: videre quomodo Deus disponat & cohibeat, hos ne crescant, hos ne cadant: & velut in aequilibrio res suspendat.

Hoc Nicephori Gregorae [Lib. V] verbis dicendum est: Mirari mihi subit, inquit, impervestigabilem Dei sapientiam, qui plane contraria uno fine conclusit. Nam cum duas adversarias potestates inter se committere statuit, nec alteram alteri subiicere: aut ingenio? virtute praestantes utrique parti moderatores praeficit, ut alter alterius consilia & conatus evertat, & utrimque subditorum libertati consulatur; aut utrosque hebetes & imbelles deligit, ut neuter alterum tentare, & septa (quod aiunt) transilire audeat, veteresque regnorum limites convellere. Dici prudentius nihil potuit: & Providentiae hanc dispositionem quot exempla adfirmant? non insisto, & vetera omitto: sed nuper Carolus V. nobis, Franciscus I. Gallis, Soleimannus Turcis imperitabant: quivis eorum dignus orbisterrae imperio; & habuissent, aut promovissent; nisi concursus ille fuisset, & alius alium interpellasset. In parte altera exempla, quae verecundia prohibitus non dicam.

Л. 17 об.

Предложение 4

Царие и царства Богом управляются

Краткое се есть предложение, обаче зело полезное: ведети, как Бог весь мир устрояет и всех живущих в нем содержит и обуздовает: иных, да не возносятся; иных же, да не ниспадают; и якоже на мериле вся вещи содержит.

Сицевому промыслу Божию удивившися Никифор Грегор, сице глаголет: удивляюся зело непостижимой мудрости Божии, иже противное единым концем заключи, егда бо двое царства противное между собою утвердити восхоте, и дабы едино другому подручное не было, [л. 18] устрои то сугубым промыслом или разумом и силою крепких управителей обоим странам подает, дабы един другаго советы и начинания разорил, и дабы оба подручным своим свободу промышляли, или обоих правителей слабых и боязливых  избирает, дабы един другаго не дерзал входити. Суть сего безчисленные образы; как древние, так и новые, нам же во уверение вещи довлеет един на среду произвести. Недавным временем, егда у нас царствоваше Карол пятый, тогда бяше у французов Францешко первый, а у турков Солиман скипетры царства держаше, и всякий з них достоин был власти всего света, и удоб всякий от них могл бы стяжати, аще бы един другому не творил препятия. Безсилных же и боязливых срама ради зде не воспоминаю.

Нашли опечатку?
Выделите её, нажмите Ctrl+Enter
и отправьте нам уведомление. Спасибо за участие!